Dačić je uveren da će Fond čvrstim koracima otvoriti put saradnji u domenu kulture, naučnoj i istraživačkoj oblasti, razmeni mladih i jačanju održivog razvoja, na način sličan kako su se, u svoje vreme, drugi evropski regioni udruživali i snažili saradnju.

Ne treba zaboraviti, kazao je Dačić, da je Fond za Zapadni Balkan jedinstveni mehanizam saradnje u regionu ZB koji je u potpunosti u nadležnosti ministara spoljnih poslova ZB.

To ga, dodao je, čini našim jedinstvenim oruđem uticaja kojim možemo da ostvarimo konkretne pozitivne promene.

Podsetio je da je nakon prvog i osnivačkog sastanka Fonda, septembra prošle godine na Bledu, objavljena nova strategija EK prema Zapadnom Balkanu, koja nas je dodatno uverila da ovaj projekat, iako nije eksplicitno pomenut, slično kao i u slučaju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, predstavlja pionirski poduhvat.

Taj pionirski poduhvat, kazao je Dačić, približava region Evropi, ali i, možda još značajnije, utiče na bolje razumevanje i podstiče zbližavanje unutar Zapadnog Balkana.

"Uveren sam da će naš Fond, kroz podršku konkretnim projektima, ubrzo početi da doprinosi pozitivnoj izmeni predstave o našem regionu u evropskim institucijama i državama članicama EU. Srbija je spremna da poveća godišnju kontribuciju za Fond, kako bismo ga učinili još operativnijim i značajnijim", naveo je šef srpske diplomatije.

Dačić je istakao da je veoma ponosan, što su organizacije civilnog društva iz Srbije zemlje snažno prepoznale mogućnosti koje Fond za Zapadni Balkan nudi, te sa preko 80 ponuđenih projekata tokom prvog javnog poziva za finansiranje projekata, prednjače, što pokazuje ne samo njihovu veliku glad za ovakvim prilikama, već i veliku stručnost i sposobnost Sekretarijata.

"Na naredni poziv, nadam se, izneću ovde i vrlo ličan stav, prijaviće se i neke od manje poznatih NVO iz moje zemlje, ali i iz celog regiona, koje imaju slabijih mogućnosti za privlačenjem finansijskih sredstava, ali su projektima podjednako vredne sa svojim starijim sestrinskim organizacijama, zvučnijih imena", rekao je Dačić.

Dačić: Čemu opstrukcija zajedničkih projekata?

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačičh rekao je danas da je saradnja zemalja u regionu prioritet, te da je svaka opstrukcija zajedničkih projekata, poput mosta Ljubovija-Bratunac, nesvrsishodna.

"Šta sada treba da čekamo 10 godina da se most pusti? To su stvari koje su dečije igre i dečije bolesti. Treba da budemo ozbiljni", naveo je Dačić i dodao da zajedničke projekte treba podržavati bez obzira koji su nivoi vlasti u pitanju.

On je odgovarajući na pitanja novinara nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova "Zapadno-balkanske šestorke - ZB6", rekao da se Srbija zalaže za mirno rešavanje svih problema, za dijalog i za dogovor.

"Naravno da imamo posebne, specifične odnose sa Republikom Srpskom, to je i normalno, ali ti odnosi sigurno nisu na štetu drugog entiteta, niti drugog naroda u BiH", rekao je on.

Dačić je ponovio da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, kao i da je njen stav da o budućnosti BiH treba da odlučuju svi narodi.

Kako kaže, ukoliko do dogovora svih naroda dođe, Srbija će taj dogovor poštovati.

"Ako Kosovo želi vojsku, neka je potraži u UN"

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da rezolucijom 1244 SB UN nije predviđeno formiranje vojske Kosova i poručio da Srbija to neće prihvatiti, te da Srbi u kosovskom parlametnu sigurno za to neće glasati.

"Kada je reč o vojsci Kosova na snazi su dokumenta UN SB. Ako neko želi promenu, ona mora biti doneta u istom formatu - na sednicu Saveta bezbednosti pa donesite odluku. Nikava vojska Kosova nije predviđena rezolucijom 1244 niti jednim drugim dokumentom", rekao je Dačić novinarima u Sarajevu.

Dačić je rekao da Srbija želi da reši probleme, pre svega zbog sebe, te da zbog toga i predlaže neko trajno rešenje za Kosovo, međutim, ističe da sa druge strane imamo situaciju da se recimo ne sprovodi Briselski sporazum.

"Kome mi sad da se žalimo što on nije realizovan, a nije realizovan u najvažnijoj stvari - Zajednici srpskih opština. Upućivanje pretnji i ucena nije način na koji se može razgovarati", rekao je Dačić.

Kaže da EU često tumači neke formulacija na način koji je suprotan kod nekih država članica.

"Ne znam da li ste danas pročitali novine. Mi tu informaciju imamo od pre više dana da je španski premijer Rahoj rekao da neće učestvovati na samitu u Bugarskoj sa šefovima država Zapadnog Balkana ako učestvuje Kosovo", rekao je Dačić i upitao ko je ikada utvrdio da je zvaničan stav EU da je uslov za Srbiju priznanje Kosova.

To su, kaže Dačić, formulacije koje se možda sviđaju nekoj pojedinoj zemlji, ali EU kao takva ima statusno neutralan stav.

Poručio je da Srbija želi u EU, ali na, kako je rekao, častan i dostojanstven način.

Govoreći o ministarskog sastanku "zapadnobalkanske šestorke" u Sarajevu, Dačić je kazao da je on u funkciji priprema za Londonski samit koji "daje na znanje da je evropska perspektiva ipak realna".

On je dodao da je "svaki politicar" obećavao da će Srbija ući u EU, ali je sada, kaže, ipak data perspektiva, odnosno vremenski okvir 2025. godine u kome može da se računa da će se razgovarati o članstvu.

"Da li će to biti tako, to je ipak politička odluka. Tu imamo više sumnji nego u našu spremnost da ćemo mi ispuniti sve te kriterijume", zaključio je Dačić.

Primetio je i da su uslovi sada drugačiji, pa se tako pred Srbiju stavilo da mora da reši bilateralne sporove.

"Zašto oni nisu rešili svoje pre ulaska u EU, pa se sada Hrvatska i Slovenija svađaju oko granica. Kako to nije važilo ranije, a sada će važiti, ali dobro, šta da radimo, nismo mi ti koji određuju pravila", rekao je Dačić.

Samo tri odsto granice sa BiH sporno

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačičh rekao je danas da je samo tri odsto granice između Srbije i BiH sporno, te da se za taj problem mora pronaći konkretno rešenje koje će omogućiti da život nastavi da funkcioniše.

On je nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova "Zapadno-balkanska šestorka - ZB6" novinarima rekao da kada je u pitanju granica između Srbije i BiH niko nema nikakve pretenzije i nema ništa posebno sporno.

"Mi veći spor imamo sa Hrvatskom kada je reč o Dunavu, jer se oni zalažu za suprotan princip od onoga koji su imali za Sloveniju. Mi predlažemo da, kao svuda u svetu, granica ide sredinom reke. Oni predlažu da skače sa jedne obale na drugu shodno katastarskim parcelama, ja mislim da je to praktično teško izvesti", rekao je Dačić.

Dodaje, da smatra da BiH ima više problema oko granice sa Hrvatskom, nego sa Srbijom, sa kojom i neće imati nikakvih problema.

"Kada pođete za BiH iz Srbije, kada dođete ovde, pitate se, jel sam ja uopšte poneo pasoš? Mi smo bez obzira u kakvim državama živimo, da li su bile zajedno ili ne, jedan prostor. Slični su narodi, bliski su, i treba da im olakšamo da bolje žive", rekao je Dačić.