Pre tačno 19 godina prestonicu su zasule NATO bombe. Evropu u žicama, Evropu koja je izgubila moralne kriterijume i norme, na svojim platnima prikazao je naš čuveni slikar Vladimir Veličković, dok je opus slikarke Biljane Vilimon, rađen u vreme bombardovanja, obeležen emocijom Beograđana prikazanom kroz grafite.

Njihova dela su postavka izložbe „I dok su bombe padale“ u Istorijskom muzeju Srbije, svečano otvorene u petak. Slike i crteži slikarke Biljane Vilimon iz ciklusa „Zbogom pameti” i slika Vladimira Veličkovića „Moja zemlja koje više nema“, kao i fotografije srušenih građevina prestonice i vojne opreme iz tog perioda, biće izloženi do 11. juna 2018.

Kustos izložbe i istoričar umetnosti Tijana Jovanović Češka za „Alo!“ govori zašto je izabrala baš ova dva umetnika da predstavi period bombardovanja i ratnog stanja u Beogradu.

- Dobili smo na poklon sliku Vladimira Veličkovića i 11 slika Biljane Vilimon. Želela sam da napravim koncepciju da izložbu čine muškarac i žena različitih umetničkih senzibiliteta i da rat posmatraju iz Beograda i inostranstva. Vladimir je bombardovanje posmatrao iz Pariza, a Biljana je stvarala pod uticajem dejstva agresora i bombi - priča autorka izložbe i dodaje da je posebno interesantno što su se tokom bombardovanja stilovi ovih umetnika zamenili.

Selidba tokom rata

- Kad je počelo bombardovanje, Istorijski muzej bio je u Nemanjinoj ulici, u zgradi Ministarstva, koje je takođe bilo na spisku za bombardovanje. Iselili smo se 10. dana rata, da bismo sačuvali ono što muzej ima. Iz zgrade Vlade Srbije noću smo iznosili nameštaj, skulpture i nosili u Narodni muzej, u Arhiv grada, u Galeriju fresaka. Bili smo u izbeglištvu. Svi muzeji bili su spakovani, ali su ostali u svom prostoru. Posle toga smo se još četiri puta selili - priča Tijana Jovanović Češka.

- Vlada čitavog života slika agresivne teme, raspadajućih tela žrtava, a tokom rata slika potpuno mirno. To je sagledavanje na globalnom nivou, jer se ne fokusira više na jednu osobu. On našu državu u tom periodu doživljava kao novi svetski poredak. Vlada iz inostranstva vidi geto zla, Evropu u žicama, koja nema snagu koju je imala ranije, Evropu koja je izgubila moralne kriterijume i norme koji su do sada važili. Njegova slika „Moja zemlja koje više nema“ bila je izložena i u Parizu. Kontrast njemu je Biljana, koja je ranije slikala mnogo mirnije, realističnije, gde je njen potez dolazio mnogo više do izražaja u estetskoj dimenziji. Ona sada slika potpuno sirovo, nervoznim potezima, dinamičnije, pastelom i kredom. Prikazuje direktne žrtve koje gleda svakodnevno za vreme rata.

Svih 78 dana, koliko je trajalo bombardovanje, ona je stvarala, radila i na taj način se borila protiv stresa, straha, besa i svih drugih emocija koje su nas obuzimale u tom periodu. Tim performansom ona insinuira na grafite u Beogradu, gde su ljudi pisali svoje poruke i svoj otpor prema agresiji - kaže Tijana Jovanović Češka i dodaje da je Biljana na svakom crtežu ispisala datum kada ga je radila i da to predstavlja njen dnevnik rata u Beogradu.

Osim umetničkih radova ova dva umetnika, na izložbi su predstavljeni pilotsko sedište, pilotsko odelo iz tog perioda, deo motora srušenog aviona, koje je Istorijski muzej dobio za izložbu od Muzeja vazduhoplovstva, kao i fotografije bombardovanih delova grada.