Milorad Dodik: Vreme je za integraciju Srba!

- Ako sam ja uopšte dostojan toga i ako imam pravo da se bavim time, mislim da je ključna reč upravo integracija. Mislim na integraciju srpskog naroda u svakom pogledu, u državotvornom, ali i na integraciju u smislu naših vrednosti svuda gde žive Srbi. Treba doći do svake srpske zajednice, gde god da se ona nalazi, kako bismo se integrisali u tim vrednostima i ojačali naš identitet.

Čini li vam se da već kasnimo s tom integracijom?

- Dvadeseti vek bio je tragičan za naš narod, počeo je i završio se ratnim razaranjima i stradanjima. Srbi sada, bez obzira na težinu tragedije koju su preživeli, moraju da se saberu i okupe i definišu svoje nacionalne ciljeve. Bilo je prethodnih decenija ozbiljnih pritisaka da tako nešto maltene ne smete ni da pomenete, jer se odmah smatralo da ste ne samo nacionalista nego čak i fašista. Moramo legalizovati naše pravo da imamo naš interes, kao što to rade ozbiljne nacije, poput Francuske i Nemačke.

Kolika je uloga i značaj Srpske pravoslavne crkve u tome?

- Crkva je postala najznačajniji deo našeg identiteta i mogu da svedočim da se svuda gde Srbi žive, i na Zapadu i u udaljenim zemljama, ceo nacionalni i narodni život odvija oko Crkve i u crkvi. To je nešto što je centralno mesto našeg okupljanja i identiteta, tu se otvaraju i škole i vrtići. I u RS imamo odličnu saradnju državnih organa i Crkve. Vlast i Crkva ne treba da budu sukobljene, nego treba da radimo, u sinergiji.

Čini se da postoji ogromno razumevanje i poštovanje između patrijarha Irineja, predsednika Vučića i vas?

- Pošto sam jedan od tih koje ste pomenuli, neću da kažem da takvih primera nije bilo u prošlosti, ali drugi tvrde da je tako. Njegova svetost svojom smirenošću i realnošću mnogo pomaže. Apsolutno je potrebno da Crkva jasno kaže svoj stav o državnim procesima, kao što je normalno da i država nekada bude konsultovana u vezi s nekim procesima u samoj Crkvi. To je sasvim normalno i to ne treba da bude međa koja je nepremostiva, ni za jedne, ni za druge. Crkva, kao i država, živi u okviru naroda i sa narodom i prema tome dele i zajedničke procese. Veliko mi je zadovoljstvo da je predsednik Vučić značajno pomogao da se završi Hram Svetog Save i da u tom pogledu postoji veliko zadovoljstvo i u samoj Crkvi. Patrijarh i vladike zajedno sa nama dele brigu za narod i treba da budu informisani o svim važnim državnim pitanjima.

U Srbiji je aktuelna tema povećanje nataliteta, kakve mere po tom pitanju Srpska preduzima i koliko se radi na tome?

- Slična je situacija i kod nas, naravno. Imamo projekte koji omogućavaju svim majkama da kad rode imaju plaćeno trudničko bolovanje godinu dana, kao da su na poslu, a roditelji za svako novorođeno dete i na nivou Republike i na nivou opština dobijaju neke stimulanse. Ali to nije dovoljno. naravno, moramo preduzeti još neke korake, moramo insistirati na dobrim radnim mestima, koja će zadržati ljude. To nije garancija da će se natalitet povećati. Kada pogledamo statistiku, vidimo da je za vreme rata u RS više bilo rođenih nego umrlih, računajući i poginule na ratištima. Nakon rata se sve vratilo na onaj predratni nivo - da je više umrlih nego rođenih. Treba raditi na svesti mladih ljudi. Ne želim nikog da kritikujem, ali primetan je komformizam kod mladih koji podrazumeva htenje da se sva pitanja reše pre nego što se rode deca. To je neodrživo, jer nikada nećete rešiti sve u životu i nikada nećete imati sve. Potrebna je roditeljska odgovornost i želja, ja sam ponosan na svoju ćerku jer je rodila četvoro dece.

Pomenuli ste „dobra radna mesta“. Koliko je to realno?

- Kada nas uporedite sa najbogatijim zemljama, mi smo u zaostatku, ali ima i zemalja koje nisu ni na ovom nivou i kojima smo mi cilj. Često čujemo da se ljudi pitaju „Kad će biti bolje“, a imate jednu sjajnu izreku pokojnog patrijarha, koji je rekao: „Kada mi budemo bolji, biće bolje.“ Ne može se život provesti u nastojanju da stalno krivite sebe, okolinu ili državu zato što vam ne ide ili ne ide onako kako biste želeli. Svi su vlasnici svojih sudbina i svi treba skupa da se trudimo da nam bude bolje.

U toku je dijalog o Kosovu, traženje rešenja, veliki su pritisci sa strane na Srbiju. Vi ste izašli sa stavom da možda treba uključiti i RS u taj paket pregovora?

- Srbija, koja je garant Dejtonskog sporazuma, nije članica Saveta za implementaciju mira u BiH, ali jesu zapadne zemlje, jeste Turska. I najčešće su turski stavovi u Savetu oni koje zagovara i bošnjačka strana. I to se smatra normalnim i legitimnim. A kada se pojavi Srbija, ili kada se pokrene srpsko nacionalno pitanje, onda svi prave problem. Mi se moramo boriti sami, neće niko umesto nas... Pitanje Kosova jeste teško, ali se Srbija danas drugačije poima i razume u krugovima koji se bave regionom i ja to mogu da posvedočim. Srbija i predsednik Vučić se doživljavaju kao ozbiljni regionalni i evropski subjekti.

Videli smo ovih dana otvaranje novog centra policije RS u Banjaluci, kada se pokazalo čime raspolažu i koliko su spremni. Mnogima sa strane je to zasmetalo, kao uostalom i sve što vi radite?

- Dvadeset i nešto godina sve je činjeno kako bi se razoružali Srbi i kako bi bio uništen svaki mogući potencijal. Uništena je Vojska, hteli su da ukinu i policiju, jedva smo uspeli da sačuvamo tu policiju. Ono što mi danas radimo nije različito od onog što rade policije Nemačke, Austrije, Francuske... Policija se naoružava, spremna je da osigura bezbednost i tu nema viška oružja, ima manjka. Potrebno je daleko više, ali i to što imamo mnogi gledaju kao jeres jer žele da oni odlučuju o tome kako ćemo mi da se branimo. Da ne pričam kako je kada upadnete u spin stranaca koji tu angažuju jednu mrežu koji je bila antisrpska još tokom oružanog sukoba. Odjednom se pojavi priča kao ona o paravojnim formacijama koje, navodno, pravimo. Objavi to „Gardijan“, pa se širi, i onda budeš zatečen otkud to odjednom. Mi ćemo nastaviti da osposobljavamo policiju da bude još bolja i opremljenija.

Zapadni mediji su vas oštro napali i zbog vožnje „Noćnih vukova“, ruskih bajkera, kroz RS?

- „Njujork tajms“ mi je nedavno tražio intervju. Mislio sam da je to ozbiljna stvar i dao sam odgovore na sva njihova pitanja, to je trajalo tri-četiri sata. I sva priča u članku koji su oni objavili svodi se na „Noćne vukove“, koji su već bili određeni kao loša struktura i samo sam još ja ubačen u to... Nema dokaza da su se oni bavili terorizmom, ali bliski su Putinu. Potpuna histerija je na Zapadu - ko je sa nama, ko nije, taj je protiv, a pogotovo ako te identifikuju da sarađuješ sa Rusijom. Svi oni maštaju o tome da sretnu Putina, ali kad to ja uradim, onda se broji koliko puta sam bio s njim i šta sam ugovarao. Inače, sa Zapada kod nas dolaze i pričaju kako mediji treba da budu potpuno nezavisni, dok kod njih nije tako. Oni rukovode svim medijima.

Kad smo već kod medija, udarna prvoaprilska šala u sarajevskim novinama bila je da Milorad Dodik napušta sve političke funkcije i napušta BiH. Da li je to u duhu one „Što je babi milo, to joj se i snilo“?

- Nije to šala. Davno sam ja napustio Bosnu. Ja živim u Republici Srpskoj i ja to ne doživljavam kao Bosnu.