Iako se u našoj zemlji paradajz tradicionalno gaji, samo tokom prošle godine iz Albanije smo uvezli 13.778 tona paradajza, i to očigledno daleko lošijeg kvaliteta nego što je onaj što stiže sa srpskih njiva. O tome svedoči i naša čitateljka koja je bila u pravom čudu nakon kupovine paradajza u jednom velikom trgovinskom lancu.

- Tokom uskršnjih praznika htela sam da obogatim trpezu, pa sam prvi put tokom ove sezone pazarila omiljeno povrće svojih ukućana. Naravno, ja sam bila svesna da taj paradajz nije potpuno prirodan, od naših seljaka, jer je još rano za tako nešto, ali nisam mogla ni da naslutim šta ću videti kada sam ga presekla. Zelene klice su virile na sve strane i sama je sreća što sam to bacila na vreme, pre nego što su se deca toga dohvatila - ispričala je Ana M. (37) u neverici.

Uvoz ugrožava domaće proizvođače

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da na granici postoje službe koje su zadužene za kontrolu, te da u zemlju neće ući nijedan proizvod a da ga inspekcija ne pregleda, kao i da uvoz zasigurno ugrožava domaćeg proizvođača.

- Ako neko primeti sporno povrće ili voće, treba odmah to da prijavi inspekciji. Takođe, sigurno je da uvoz ugrožava domaću proizvodnju, posebno ti proizvodi koji kod nas stižu ranije, pre nego što sazru, ali, eto, mi smo potpisali sporazume CEFTA, zatim sporazume sa trećim zemljama kao bilateralne, i sa EU, i na taj način potpuno otvorili tržište.

Ana nije jedina koja je dala popriličnu svotu novca da bi jela paradajz kad mu vreme nije. Isto tako, srpskoj javnosti je poznato da se u našim prodavnicama i kad paradajzu vreme jeste, nažalost, ne mogu kupiti stare tradicionalne sorta paradajza i da nam trgovci pretežno prodaju hibride kontrolisano prskane dozvoljenim sredstvima.

Predrag Radojević, poljoprivrednik i kolekcionar starih sorti paradajza, otkrio je za „Alo!“ da se paradajz koji nam dolazi iz uvoza bere kad je samo malo rumen.

- To što se dogodilo vašoj čitateljki sa paradajzom plodovi su ubrani ko zna gde i ko zna kad, držani su verovatno desetak dana u nekom spremištu na niskoj temperaturi, pa su onda gurnuti u proces bržeg sazrevanja na višoj temperaturi i zatim su „okupani“ etiolom da dobiju lepu crvenu boju. Zbog takvog tretmana semenka se prevarila i - tras, preko noći je svaka pustila svoje klice, a ona kad je rasekla plodove, naišla je na nimalo lep prizor - objašnjava Radojević i dodaje da se plodovi paradajza, u zavisnosti od toga koliko daleko treba da putuju, beru u raznim fazama nedozrelosti, kao i da međunarodni transport, razne carine, inspekcije, dozvole, političke i trgovačke odluke mogu neku pošiljku zaustaviti u mestu i na nekoliko nedelja.

- Mnoge domaće proizvođače veliki trgovinski lanci ucenjuju količinom robe, rokovima otplate i cenom po kojoj proizvodi mogu da se prodaju. Zbog toga možete svakodnevno da vidite voće i povrće koje je u stanju raspada, a i dalje stoji na rafovima, nije vraćeno proizvođaču. Živimo u generalno osiromašenoj zemlji, a uslovi za poljoprivrednike nisu laki - objašnjava on.

Nema ničeg spornog sa ljuskom paradajza

Paradajz uvezen iz Turske sa deklaracijom na kojoj piše da kora nije za ljudsku upotrebu nedavno je uterao strah u kosti potrošačima. Spornu situaciju objasnili su iz Ministarstva poljoprivrede.

- Utvrđeno je da je paradajz bezbedan za ishranu i dozvoljeno je da ga uvoznik stavi u promet. Pretpostavka je, a to smo u razgovoru sa uvoznikom shvatili, da je možda došlo do tehničke greške, jer se oni bave i uvozom južnog voća, a deklaracija koja je bila namenjena za agrume, kao preporuka, našla se na pradajzu i na taj način napravila pometnju - rekao je Nenad Mijailović, načelnik fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.