Biznismen Miroslav Mišković otvorio je dušu i konačno otkrio pravu istinu o bivšoj vlasti. U svojoj autobiografiji „Ja, tajkun“ obelodanio je da ga je još pokojni premijer Zoran Đinđić upozoravao da je bivši predsednik Srbije Boris Tadić sposoban samo da nanosi veliku štetu. Mišković je istakao da se kasnije, kada i cela Srbija, i sam uverio koliko je Tadić vodio destruktivnu politiku.

- Ako u nekom treba tražiti suprotnosti Zoranu Đinđiću, onda je to Boris Tadić. Đinđić me je nekoliko puta upozoravao na njega i govorio mi je da je taj čovek sposoban jedino da nanese veliku štetu, ali nije išao u detalje, tako da nisam znao na šta tačno misli. Kasnije sam, kao i cela Srbija, sve to saznao na teži način. Bila je to politika bez ikakve ideje o bilo čemu, bez hrabrosti u donošenju strateških odluka, politika spina i marketinga. Takva politika kriva je što Srbija nije spremno dočekala svetsku ekonomsku krizu - napisao je Mišković u svojoj knjizi, čije delove je objavio „Nedeljnik“.

 

S Vučićem sam pričao samo o ekonomiji

Mišković je napisao i da se sa sadašnjim predsednikom države Aleksandrom Vučićem upoznao u jesen 2008, ali da su razgovarali samo o jednoj temi.

- Jedina naša tema bila nam je ekonomija. Ja sam Vučiću govorio o greškama prethodne vlasti, koja je zanemarivala domaće privrednike, i o potrebi da svi poslovni sistemi bez obzira na poreklo i vlasničke odnose, moraju imati isti status.

On je potom izneo tvrdnju da je Tadiću od interesa Srbije uvek bilo važnije da ga niko ne nadvlada. Napomenuo je i da zbog Tadićeve sujete nije mogao mirno da spava...

- Kada smo hteli da kupimo „Merkator“, sa Milkom Forcan otišao sam kod Borisa Tadića. Izložio sam mu svoj plan i objasnio mu koliko bi to doprinelo ne samo moći „Delte“ nego i snazi celokupne srpske ekonomije. Od svega, njega je interesovalo samo jedno. Upitao me je: „Da li to znači da bi imao pedeset-šezdeset hiljada radnika?“ Kada sam potvrdio, rekao je: „Pa onda bi bio jači od mene“. Naravno da posle toga, kao predsednik Srbije, nije podržao srpsku kompaniju u nameri da osvoji nova tržišta. Dobio sam informacije da je ljude iz Slovenije uveravao da „Delta“ nije dobar kupac i da nema snage da izvede tu transakciju. Od interesa Srbije bilo mu je bilo važnije da njega niko ne nadvlada - napisao je Mišković.

Da nisu ubili Đinđića, bio bi smenjen za šest meseci

Predsednik „Delte“ u knjizi je napisao i da veruje da bi Đinđić, da nije ubijen, ubrzo izgubio vlast.

- Srbija nije htela da razume Đinđića, nije želela da se menja. Da ga nisu ubili, bio bi smenjen za šest meseci. Treba se setiti kakva je kampanja vođena mesecima protiv njega, a u kojoj je prednjačio B92. Najpre sam se čudio što je kad god dođem kod njega, televizor uključen na „Fashion TV“. Godinama kasnije sam doživeo da „Fashion TV“ bude moja omiljena stanica.

On je potom otkrio i kakve mu je poruke Tadić slao nakon poslovnih uspeha.

- Kada smo kupili beogradski „Kontinental“ - u toj utakmici pobedili smo Grke i postigli smo da hotel ostane u srpskom vlasništvu - poslao mi je sledeću poruku: „Opet mi zabadaš prst u oko“. To su nepojmljive stvari. Zamislite bilo koju zemlju u svetu u kojoj predsednik države najvećem privredniku šalje takvu poruku - i to zato što je ovaj učinio nešto dobro?! Nešto što nije korisno samo za njegovu kompaniju nego i za zemlju. I onda taj privrednik treba uveče mirno da legne da spava. Kako kada zna da živi u zemlji čiji predsednik ga doživljava kao konkurenciju u moći? - piše u Miškovićevoj autobiografiji, a prenosi „Nedeljnik“.

 

Milka je bila pod uticajem Borisa Tadića

Mišković je komentarisao i bivšu potpredsednicu „Delta holdinga“ Milku Forcan i nije imao baš lepe reči za nju.

- U nekom trenutku pomislila je da je moćnija od same kompanije, to jest da „Delta“ bez nje ne bi mogla da se razvija. Strašan je problem kada čovek pobrka identitete, kada pomeša sebe i firmu i izgubi kontakt sa stvarnim stanjem stvari. Doduše, Milka je bila pod uticajem Borisa Tadića, čoveka malog znanja. Podsticali su se međusobno: ona je, kao nesumnjivo rečita i vešta žena, sebi podizala rejting, a on ju je, na osnovu toga što je od nje čuo, uverio da je sudbinski važna za kompaniju . Ali tuđi uticaj, u ovom slučaju Tadićev uticaj na Milku, ne može biti opravdanje, pošto se od profesionalca očekuje da misli svojom glavom. Milka Forcan, nažalost, nije pokazala tu sposobnost i zbog toga smo morali da se rastanemo.