Milo je novi predsednik

Prema informacijama CDT konačna izlaznost je 64 odsto.

Na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova predsednički kandidat i lider Demokratske partije socijalista Milo Ðukanović osvojio je 53,8 odsto glasova birača, dok je njegov najveći rival Mladen Bojanić na ovim izborima osvojio 33,5 odsto glasova, saopštio je CDT.

Draginja Vuksanović, kandidatkinja SDP-a, dobila je podršku od 8,3 odsto, Marko Milačić 2,7, Hazbija Kalač 0,8, Dobrilo Dedeić 0,4 i Vasilije Miličković 0,4.

Za Ðukanovića je glasalo 181.000 glasača, a kako se navodi, on je na ovim izborima osvojio 2,6 odsto više glasova od Filipa Vujanovića 2013.godine.

Za Vujanovića je tada glasalo 161.940 građana.

Tači prvi čestitao Đukanoviću

Kosovski predsednik Hašim Tači prvi je večeras iz regiona čestitao lideru Demokratske partije socijalista Milu Ðukanoviću pobedu na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, javljaju crnogorski mediji.

"Čestitam mom starom prijatelju Milu Ðukanoviću na pobedi u Crnoj Gori. Ovo je pobeda za Crnu Goru, ali i za celi region koji teži NATO i EU integracijama", napisao je Tači na Tviteru.

Opozicija tvrdi: Mnoštvo neregularnosti na izborima

Opozicione partije i kandidati opozicionih stranaka tvrde da su predsednički izbori bili neregularni i da je bilo niz nepravilnosti - od kupovine glasova do paralelnih spiskova.

„Novi pritisak na građane od državnog aparata zabeležen je u Bijelom Polju. Naime, policija je naredila privođenje aktivista DF-a koji su pokušali da spreče malverzacije i nezakonite radnje aktivista DPS-a“, saopštio je Demokratski front, koja je podržala

kandidata Mladena Bojanića.

URA, koja je takođe podržala Bojanića takođe optužuju DPS za nepravilnosti na izborima.

Iz URA je saopšteno i da je na jednom biračkom mestu u Podgorici, članica iz biračkog odbora izgovara naglas imena građana koji dolaze na glasanje.

Bojanićev štab: Nećemo potpisivati zapisnike

Nikola Jovanović iz štaba Mladena Bojanića je rekao da je data preporuka da se ne potpisuju zapisnici na biračkim mestima na kojima je, prema njihovim navodima, kršen zakon i gde je bilo izbornih zloupotreba. Jovanović je otkrio i da su imali više prigovora u toku dana. On je objasnio da je prigovori odbijeni zbog preuranjenosti zahteva.

Vujanović: Nasledniku želim da uvede Crnu Goru u EU

Crnogorski predsednik Filip Vujanović poželeo je svom nasledniku da u njegovom mandatu Crna Gora uđe u Evropsku uniju.

On je rekao da je posebno zadovoljan što je danas glasao poslednji put u svojstvu predsednika Crne Gore.

„Želim da iskažem zadovoljstvo da je u mom mandatu Crna Gora obnovila državnost i ušla u NATO i predstavljala partnera EU. Želim mom nasledniku da Crna Gora u njegovom mandatu uđe u EU i da ostvari sve ono što je obećavao i što je projekcija njegovog državnog delovanja“, kazao je Vujanović.

U 20 časova zatvorena su birališta u Crnoj Gori

Crna Gora danas bira predsednika, treći put od sticanja nezavisnosti, a građani će moći da biraju između sedam kandidata, među kojima je ponovo i Milo Ðukanović, ali i - prvi put u istoriji Crne Gore - jedna žena, kandidatkinja opozicione SDP Draginja Vuksanović.

Građani mogu da glasaju na 1.214 biračkih mesta, koja će biti otvorena do 20 sati.

Prvi na listi je kandidat Prave Crne Gore Marko Milačić, a slede kandidat Demokratskog fronta i još nekih stranaka Mladen Bojanić, kandidat Stranke pravde i pomirenja, Hazbija Kalač, Vasilije Miličković, i Dobrilo Dedeić, predstavnik Srpske koalicije.

Šesti i sedmi su Vuksanović i Ðukanović.

Ðukanović i njegova DPS su uvereni u pobedu u prvom krugu, a pokriće za optimizam im daju i istraživanja sprovedena u kampanji, koja su pokazala da Ðukanović ima podršku više od 55 odsto biračkog tela.

Uprkos najavama da će se povući iz politike, što je izgovarao u nekoliko navrata, Ðukanović je za DPS i većinu građana Crne Gore neprikosnoveni nacionalni lider, koji će, ako ponovo bude izabran za predsednika, ući u treću deceniju na vlasti.

Ðukanović je, inače, u šest mandata bio premijer i u jednom mandatu predsednik Crne Gore.

Ðukanovića su podržale bošnjačka i albanske stranke u Crnoj Gori, a podrška i pozivi Albancima da glasaju za kandidata DPS došla je od kosovskog premijera Ramuša Haradinaja i njegovog zamenika Envera Hoddžaja, kao i od predsednika i premijera Albanije, Iljira Mete i Edi Rame. Javno ga je podržao veliki broj sportista, intelektualaca, akademika, kulturnih I javnih radnika.

Podrška je Ðukanoviću došla i od generalnog sekretara Socijalističke internacionale, Luisa Ajale, koji je istakao da je lider DPS "čovek od poverenja, kojeg poznaje dugi niz godina...".

S druge strane, crnogorska opozicija je duboko podeljena na prosrpsku i prorusku, a ni nakon dugih pregovora nije uspela da se ujedini oko jednog predsedničkog kandidata.

Činjenicu da Ðukanović ima čak šest protivkandidata, deo analitičara tumači kao dogovor da se razbijanjem glasova onemogući još jedna pobeda Ðukanovića, ali ima i opreznijih koji misle da se na taj način opozicija unapred predala.

Prema anketi crnogorskog javnog servisa, novi šef države bi trebalo da ima autoritet, obraz, da je pravedan, nezavisan i da mu je država prioritet, da ima stav i da je moralan.

Ugledni istoričar, Živko Andrijašević, smatra da je Crnoj Gori "potreban državnik, koji zna kako se država stvara i onaj koji će znati kako da se bori za njene interese".

Suprotno očekivanju, izborna kampanja je bila nikad kraća i bez euforije, u političkom smislu nije odudarala od onog što se inače čuje na političkoj sceni, a nisu izostali ni događaji iz "crne hronike", paljenje automobila, bombaški napadi i dvostruko ubistvo usred dana u centru Podgorice, čega, takođe, ima i van kampanje, mada ne u tako "zgusnutom rasporedu".

Tek u finišu je Ðukanović pomalo zaoštrio retoriku prema nekim NVO i medijima, što je izazvalo oštru reakciju opozicije i dela javnosti.

I dok je Ðukanović tokom kampanje govorio da će raditi na identitetskim i pitanjima suvereniteta, njegovi protivkandidati su se uglavnom u svojim nastupima bavili - Ðukanovićem.

Očekivano, u kampanji su svi isticali da će im prioriteti biti pre svega povećanje standarda i bolji život gradana, veća bezbednost u državi, dok su se najveće razlike pokazali u spoljnopolitičkim stavovima.

Pored socijalnih i ekonomskih tema i bezbednosti, spoljna politika u vrhu je prioriteta i predsedničkog kandidata Mila Ðukanovića.

Dok je bio premijer u poslednjem mandatu uveo je zemlju u NATO, a ukoliko postane predsednik uverava da će je uvesti i u EU.

"Mi želimo simbolički da budemo deo EU i NATO da bi živeli bezbednije, da bi imali veći stepen pravne sigurnosti, da bi bolje i sigurnije iskoristili naše resurse, da bi zaposlili ljude, imali bolje plate i penzije i na kraju bolji kvaliet građana", govori Ðukanović.

Brži put ka EU jedan je od ciljeva i kandidatkinje SDP-a Draginje Vuksanović. Kaže da je partija koju predstavlja glasala za ulazak u NATO, ali da razume i one koji se tome i dalje protive.

Kandidat većeg dela opozicije, koju čine partije raznorodnih ideologija, Mladen Bojanić, rekao je da će poštovati odluku o članstvu države u NATO savezu, bez obzira na to što je bio protiv nje.

Njegova oštrica prema Ðukanoviću je bila usmerena pre svega na pitanjima korupcije i kriminala.

Kandidat Prave Crne Gore Marko Milačić i Srpske liste Dobrilo Dedeić protiv su članstva u Evropskoj uniji i NATO -u.

"Svaki atom svoje snage bih uložio i predvodio preispitivanju te odluke o jednoj velikoj nacionalnoj, civilizacijskoj odluci. Ogromna nepravda je napravljena narodu ove zemlje, 84 odsto građana su bili i jesu za referendum, on se nije dogodio", kazao je Milačić.

"EU je barjaktar SAD-a protiv Rusije .Onaj ko želi korektan odnos sa Rusijom ne može insistirati da bude član EU, nego je potrebna distanca i iz tog razloga bi prekinuo pregovore sa EU", naveo je Dedeić.

Od svih predsedničkih kandidata samo privrednik Vasilije Miličković kaže da spoljna politika u njegovom programu nema prioriotet.

Politički analitičar Sergej Sekulović ocenio je da manja izlaznost na predsedničkim izborima ide u korist Ðukanoviću da pobedi u prvom krugu.

Izlaznost od 60 do 65 odsto bila bi povoljna po Ðukanovića, da pobedi u prvom krugu, kaže Sekulović I dodaje da bi izlaznost od 70 odsto i preko povećala šanse da bude drugog kruga.