Žene sve više piju rakiju!

U zapadnoj Srbiji dan ne mogu da zamisle bez „oženjene kafe“, to je kafa uz koju obavezno ide i rakijica.

Priča o bajinobaštanskoj klekovači, nastaloj u hrastovim bačvama i bakarnim kazanima, seže još u 19. vek, kada je putopisac i etnolog dr Ljuba Pavlović u više navrata obilazio sva sela od Zvornika i Tare do Bajine Bašte. Istovremeno je počeo i nagli procvat gajenja i sušenja šljive, odnosno proizvodnja rakije u čitavoj toj oblasti.

Tradiciju tog vremena danas čuvaju „drinske“ šljivovice, a najpoznatija od svih rakija je klekovača, prepečenica od autohtone šljive (trnovača i požegača) sa dodatkom lekovitih bobica kleke. 

Alo! je posetio Bajinu Baštu, „grad greha“, u kojoj se nalazi nadaleko poznata „BB destilerija“, najstarija srpska destilerija (1953. prim aut.), dika celog kraja.

- Rakija se pije tako što pre svega morate da želite da uživate u njoj. Jedna do dve čašice dnevno. Ako neko želi da se napije, neka uzme vodu. Rakija je emotivno piće - priča tehnolog Ivan Urošević i objašnjava zašto za rakiju često kažemo da je „mučenica“.

- Od momenta kad se ubere, voćka prolazi kroz proces fermentacije dve nedelje, pa je onda dva puta pečete, izlažete vatri, mučite je i onda tek dobijete rakiju. Ako je ona takva mučenica, morate da joj posvetite pažnju - priča on.

Ova rakija je tipičan proizvod zapadne Srbije. Kada je probate, osetite miris kleke, četinara, što vas sve odmah asocira na planinu. Zabluda je da za čašicom dobre rakije posežu samo muškarci.

- Na sajmovima na koje dolazi prosečan konzument, ponudite gospodina da proba rakiju, a onda gospođa kaže: „Ne, neka on, ja ću, on vozi.“ Generalno, žene sve više piju rakiju i znaju da doziraju, a mi muškarci preterujemo. Zato, žene treba ponekad i poslušati. One vole voćne rakije, ali i one tipa travarice i klekovače, malo robusnije - kaže Urošević i dodaje da je srpska rakija strancima totalna egzotika.

- Čuju da je rakija od dunje, a mnogi i ne znaju šta je dunja. Nažalost, u Srbiji se pije loša rakija, jer joj domaćin ne posvećuje dužnu pažnju. Da bi dobio dobru rakiju, morao bi da stavi kvalitetnu sirovinu, plod ne sme da bude buđav (ono što ne biste stavili u usta nemojte da stavite ni u kacu), higijena na najvišem nivou, da se destiliše odmah po završetku fermentacije, sedam do 15 dana. Nažalost, naš srpski domaćin obično je ostavi mesec-dva, pa dođe do raspadanja te komine, što ume da miriše kao crkotina, fekalija. E, tako nastaju one „džibruše“, „brlje“ - objašnjava Urošević, uz objašnjenje da voćne rakije imaju između 40 i 43 odsto alkohola, a šljivova prepečenica i loza do 45.

Ivan radi i kao međunarodni ocenjivač jakih alkoholnih pića. U šali voli da kaže da je „plaćen da pije“, a bio je voljan i da nam objasni kako da izbegnemo mamurluk posle ispijanja „srpskog džina“.

- Posledica mamurluka je obično dehidratacija organizma. Kad god pijem na duže staze, uvek pijem dosta vode. Gutljaj alkohola - gutljaj vode. Druga stvar je konzumiranje hrane. Hrana se u organizmu ponaša kao sunđer, apsorbuje taj alkohol, ne dozvoljava da brzo dođe do sluzokože i dođe u krv. Nikada ne pijte na prazan stomak i uvek u malim gutljajima. Malo, ali kvalitetno, to je moj moto - zaključio je Urošević.