Nela Kuburović: Slavila na selu uz vatru 

- Sećam se da sam u detinjstvu odlazila na selo i da smo palili vatru uoči Prvog maja. A danas Prvi maj provodim radno. Prve pare zaradila sam još kao dete, brala sam pečurke na selu, to smo posle sušili i prodavali zadrugama. Te pare sam verovatno trošila na slatkiše, to je bilo još u osnovnoj školi.

Branislav Nedimović: Voleo sam da odem na Frušku goru

 - Nekada sam za Prvi maj išao na Frušku goru, a danas taj praznik provodim kući. Prvi novac zaradio sam igrajući fudbal.

Jadranka Joksimović: Nije mi do obeležavanja ovog dana

 - Pa nikad nisam nešto posebno obeležavala taj dan, ali poštujem simboliku Prvog maja. Stalno sam i kao đak i student nešto honorarno radila, davala časove, radila na sajmovima knjiga, nekad nešto prevodila... Nikad mi nijedan posao nije bio težak, ni ispod časti. Uvek sam volela da imam svoj dinar i budem nezavisna.

Branko Ružić: Volim ovaj praznik, kao i 29. novembar

 - Kao klinac sam mnogo voleo Prvi maj, kao što sam voleo i 29. novembar. Ja i dalje živim u tom filmu. Kao stranka svake godine idemo na uranke širom Srbije, i ti uranci se pretvore u druženja na roštilju, igranje fudbala, košarke... Prvi novac zaradio sam kada sam sa petnaest-šesnaest godina otišao za Australiju preko letnjeg raspusta. Otac me je poslao tamo do jednog Crnogorca, koji je bio ozbiljan biznismen, da radim na gradilištu da bih video šta bi to u životu trebalo da radim da ne bih radio na gradilištu. Radio sam deset dana, sekao neke betonske ploče i radio po skoro 12 sati. Zaradio sam oko 3.000 dolara, a sve to sam potrošio u Singapuru jer sam se preko Singapura vraćao kući.