On je, u izjavi za "Dojče vele", ukazao na posete visoke predstavnice ruske Dume Beogradu, Natalije Poklonskaje, koja je ponovila podršku srpskoj politici oko Kosova i ruske delegacije na čelu sa predsednicom Saveta Federacije Valentinom Matvijenko Sarajevu i Banjaluci.

Kako je rekao Švarc-Šiling, Vučić na Zapadu nastupa kao pametan i dalekovid političar.

"Još ne znam da li Vučić igra dvostruku igru ili zaista nastoji da sprovede politiku evropskih integracija i izbori se za to unutar Srbije. A to znači i priznavanje Kosova i iskrenu podršku evropskom putu BiH", kaže Švarc-Šiling.

On smatra da Rusija ne želi evropske integracije Zapadnog Balkana, ali da su u prvi plan stavili otpor prema NATO-u, jer NATO mnogo brže donosi odluke o učlanjenju.

"Učlanjenje Crne Gore je doduše malo potrajalo, ali je ostvareno. Sa Ukrajinom se predugo čekalo i sada je to ratno područje. To se dešava kada se ne deluje na vreme. Isto će se dogoditi i sa BiH", tvrdi Švarc-Šiling.

Profesor istorije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Regenzburgu Klaus Buhenau rekao je za "Dojče vele" da smatra da se Srbija, kao mala zemlja, drži "svog velikog brata" Rusije kako bi imala više mogućnosti da progura svoje interese unutar EU i prema EU.

"Pretpostavka za takvu logiku je da EU Srbiju neizostavno želi u članstvu i da je zato i spremna na kompromise. Ali cena koju bi EU mogla da plati za ovako velikodušnu politiku može biti velika, jer bi imala Srbiju koja je doduše u EU, ali pod ruskom sferom uticaja", rekao je Buhenau.

Prema njegovim rečima, ruske interese na Balkanu ne treba precenjivati, iako je za Putina povećanje uticaja na međunarodnom planu prioritet.

"Balkan, kao i Sirija, spada u područja koja Moskva vidi kao poligon za mešanje i demonstraciju sile. Moskvi na Balkanu, za razliku od Ukrajine, nije bitno da spreči evropske integracije već da - preko pojedinih zemalja jugoistočne Evrope - ostvari uticaj u EU", ocenio je on.

I Švarc-Šiling i Buhenau pokušali su da odgovore na pitanje šta će se desiti ukoliko Rusija nesmetano nastavi sa širenjem svog uticaja na Balkanu.

Buhenau je ocenio da će Rusija pokušati da pridobije svoju klijentelu - države koje su joj lojalne.

"S obzirom da deo zemalja jugoistočne Evrope nikada neće postati ruski klijenti, na postojeće napetosti mogli bi se nadovezati novi konflikti između prozapadno i proruski orijentisanih država. Slični efekti polarizacije mogli bi se pojaviti i u društvima kakvo je ono u Crnoj Gori. Za stabilnost regiona to ne bi bili dobri izgledi", smatra on.

Buhenau ističe da bi stoga bilo važno da se prizna da su rezultati zapadnih posrednika u BiH i na Kosovu skoro nikakvi, te da se otvoreno navedu razlozi grešaka, jer bi se samo tako moglo vratiti poverenje u međunarodnu zajednicu.

Švarc-Šiling smatra da SAD, EU i kancelarka Merkel hitno moraju nešto da preduzmu, istoričar Buhenau smatra da Zapad nema istinskih mogućnosti da zaustavi ruske aktivnosti na Balkanu.

"Postavljati samo uslove, kao ranije - to više ne funkcioniše. Stoga ne bi trebalo da reagujemo panično na ruske izjave i inicijative, već ih moramo doživeti kao šansu da se promenimo", zaključio je Švarc-Šiling.