Iako se stiče slika da su svi aranžmani za leto rasprodati još tokom zimskih meseci, istina je da je Srbija zajedno sa Hrvatskom, Bugarskom i Rumunijom pri samom dnu liste koja pokazuje platežnu moć stanovništva kada je reč o odlasku na odmor ili letovanje, a koju čine 33 evropske države, pokazuju podaci Eurostata (statističke kancelarije Evropske unije).

Aleksandar Seničić, direktor nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA, smatra da je taj podatak prilično tačan, ali da je situacija čak i lošija.

- U Srbiji godišnje na zimovanja i letovanja van zemlje putuje oko milion i dvesta hiljada ljudi, dakle, oko 25 odsto stanovnika može sebi da priušti odmor. Mi znamo da ekonomska situacija nije zavidna, svako od nas kada raspoređuje budžet najpre skida stavke koje nisu neophodne, a putovanja svakako to nisu, ona treba da predstavljaju zadovoljstvo i relaksaciju. S tog stanovišta, shvatamo situaciju. Turističkim agencijama to ne odgovara, volele bi da je prosečna plata 1.000 evra, pa da imamo više putnika - kaže on i dodaje da se solidno prodaje ono što se trenutno nudi na tržištu.

900.000 Srba letuje u Grčkoj

300.000 naših građana letuje u Crnoj Gori

100.000 Srba leto provede u Hrvatskoj

 - U poslednje dve godine imamo porast i tražnje i prodaje. Ono što nije dobro jeste velika konkurencija i relativno loši zakonski uslovi, imamo veliki broj agencija na tržištu koje ne rade kako treba, pa urušavaju posao onih koji rade korektno. Sa te strane imamo problem da klijente vratimo da putuju preko agencija, jer se svake godine desi da ih neko ostavi na cedilu. To urušava celu branšu i razlog je što jedan deo putnika od tih 1.200.000 putuje individualno, a onda mi nemamo mogućnost da reagujemo kada dođe do problema, to smo videli prošle godine kada je bio požar ili poplava u Grčkoj.

Interesantno je da prema tom istraživanju situacija nije mnogo bolja ni u Hrvatskoj, Grčkoj i na Kipru, zemljama koje su poznate kao turističke destinacije.

Sa druge strane, u samom vrhu liste, prema podacima Eurostata, nalaze se Norvežani, Šveđani i Švajcaraci, koji u više od 90 odsto slučajeva mogu da plate najmanje sedam dana letovanja.