Gospodina nismo lično poznavali, ali smo od srca prihvatili njegov poziv koji nam je uputio preko Fejsbuka.

Tog predivnog majskog jutra, autobusom smo doleteli na dogovoreno mesto. Ovaj stariji gospodin odmah nas je kupio energijom i entuzijazmom. Krenuli smo ka selu Draževac, gde nam je bila startna pozicija. Tačnije, kretali smo sa jednog mosta oštećenog onim velikim poplavama koje su zadesile Obrenovac. Naš domaćin je čak i taj most morao malo da podašča i osposobi ga za bezbedan prilaz učesnika do reke. Svaka mu čast na tome.

Putujuće duće

Oni su putujuće duće (duše od milja)! Novopečeni mladi bračni par Tanja (26) i Milijan (33) Vasilić poslednjih pet godina zajedno putuju i šunjaju se Srbijom. Zanimljive destinacije i adrenalinske akcije su njihova strast. Najviše od svega vole da putuju bez plana, da istražuju i skreću sa rute jer, kako kažu, najlepši deo putovanja nije stići, već putovati! Oni će svakog petka samo za čitaoce „Alo!“ iznositi delove svog putujućeg dnevnika i kroz njega predstavljati neke od najdivnijih predela naše zemlje, koji će vam osim divljenja probuditi i adrenalin.

Ako vas zanima još avanturističkih putovanja zapratite Tanju i Milijana na Youtube kanalu ili na Instagram profilu

Čamci su se polako spuštali u vodu i punili nasmejanim licima. Pridružili su nam se i spasioci iz Žandarmerije, za svaki slučaj. Oko 20 plovila, uglavnom kanua, krenulo je lagano nizvodno ka Obrenovcu. Kratka obuka našeg domaćina kako održavati ravnotežu u kanuu bila je korisna, brzo smo se snašli, opustili i počeli sa uživanjem.

Spuštanje rafting čamcem brzom planinskom rekom i plovidba ravnicom u kanuu su potpuno različite stvari, ali obe lepe na svoj način. Ja sam bar uvek više gotivio Indijance nego kauboje. Spora i krivudava Kolubara puna je prelepih skrivenih plažica. Na jednoj velikoj smo napravili pauzu i iskoristili priliku da se osvežimo hladnim pivom. Ono što mi je posebno bilo zanimljivo je to da do većine tih plažica gotovo nemoguće doći obalom jer je Kolubara na nekim mestima i po šest metara urezana u reljef. Masivna stabla i velike krošnje krase njene obale. Jedno ogromno drvo je neko opremio lijanom - debelim konopcem vezanim za granu iznad vode, pa su se neki oprobali u ulozi Tarzana. Na jednom limenom čamcu sa „pentom“ smo čak imali i razglas sa muzikom.

 

Vožnju od nekih desetak kilometara završili smo u indijanskom selu „Kanu avanture“, pored mosta na ulasku u Obrenovac. Iće i piće u debeloj hladovini morali smo naglo da prekinemo oko 18 sati zbog komaraca! Da, to je još jedna bitna razlika između planinske i ravničarske reke. Sedenje pored vatre do kasnih večernjih sati nije bila opcija. Ispoštovali smo naše domaćine, kao i oni nas, ostali smo do kraja i pomogli u raspremanju i pakovanju kampa i opreme.

Uhvatili smo stop do Obrenovca i na vreme stigli na bus za Beograd. Otišli smo kući punih memorijskih kartica i bogatiji za jedno lepo iskustvo. Nadamo se da će regate Kolubarom biti i sledeće godine!