To globalno zatupljivanje ne vodi ničemu.

Ali, da li je problem samo u rijaliti programima? Bojim se da nije. Stvar je, čini mi se, mnogo, mnogo dublja.

Stičem utisak da je u svetu na sceni ozbiljno „redizajniranje mozgova“. Besmislene i potpuno bespotrebne informacije, ljudi bez konkretnih zanimanja, kojima je zapravo jedino zanimanje „da budu poznati“, mediji koji histerično optrčavaju oko brojnih rijaliti zvezda, striptizeta, blogera i ko zna kakvih sve ne stvorova... To je okruženje u kojem se krećemo.

Svega toga ima i u Srbiji, i u Americi, i u Velikoj Britaniji i kojekude širom sveta.

Jednostavno, deluje da smo ušli u epohu u kojoj su i prava informacija, i znanje, i analitičko promišljanje - potcenjeni. Na drugi pogled, deluje mi da će ove karakteristike u budućnosti biti rezervisane za privilegovane: običan svet će se više baviti helankama Kim Kardašijan ili kućnim ljubimcem Paris Hilton, nego realnim životnim pitanjima.

Ujedno se naopačke okreće i sistem vrednosti: novac, fizički izgled, pompa, bitnost, lajkovi na društvenim mrežama - sve su to novi kriterijumi uspeha. Inteligencija, obrazovanje, stvarna dostignuća - to postaje manje važno.

Tužno je što civilizacija ide u tom pravcu: jedan od primera potpunog gubitka kompasa je evrovizijska pobeda nekog stvora koji kokodače. Ako na takmičenju pesama kokodakanje ima primat nad pevanjem i privlači glasove do pobede, onda zaista nema nikakve svrhe da dalje polemišemo: sve je otišlo dođavola (mada je taj „Evrosong“ već decenijama unazad dokaz da je uglavnom sve otišlo dođavola, ali o tome nekom drugom prilikom).

Sve navedeno, u kombinaciji sa konstantnim unazađivanjem obrazovnog sistema, relativizacijom kulturnih i porodičnih vrednosti, kao i konstantnim nametanjem nakaradnog obrasca koji sam već opisao, vodi samo i isključivo u prostor potpune duhovne praznine. Duhovno prazan čovek je laka roba: on ne razmišlja, ne sagledava stvari oko sebe, nema čvrsta uverenja i izložen je svim elementima potrošačke kulture. On veruje televiziji, troši nemilice na nametnute potrebe i standarde (kao oni ljudi što se ugoje od proizvoda koji se reklamiraju, pa onda idu na dijetu koju ponovo plate kod onih koji se reklamiraju) i, sve u svemu, postaje idealan potrošač i lojalan građanin. Problem je što je prazan čovek civilizacijski beskoristan: on radi, troši, gleda televiziju i spava. Niti misli, niti se sekira oko bilo čega što izlazi iz okvira njegovih interesovanja.

Da li je sve ovo neki eksperiment na svetskom nivou? Ne znam: kako vreme prolazi, sve više sam ubeđen da jeste. Svi smo mi, i Amerikanci, i Indusi, i Srbi, i Britanci, i ostali, samo pokusni kunići. Ne dozvolite da vas duhovna praznina savlada, gde god u svetu se nalazili: čitajte, razgovarajte, informišite se, radite na sebi svakog dana. Sistem vrednosti treba očuvati, a znanje je, ipak, i dalje ozbiljna moć. Mislite o tome.