Ponosna sam na rezultate "Službenog glasnika"!

Ona dodaje da treba ulagati u nacionalne projekte poput serije "Nemanjići". Takođe smatra da rešavanje problema Kosova ne treba ostavljati budućim generacijama, kao i da SPC ima pravo da kaže svoj stav, ali da Srbima se ne sme desiti da im se ponove devedesete.

Da li ste kandidat za ministra kulture kao što su pisali pojedini mediji?

- Ja sam ponosni direktor "Službenog glasnika", najvećeg izdavača u regionu i firme koja ima prestižno ime i ozbiljne rezultate. Radim posao koji volim, nemam glad za funkcijama i ne obazirem se na medijske spekulacije. Valjda je svakome jasno da se Vlada ne postavlja u novinama, a da sam ja vrlo zadovoljna i ostvarena tu gde jesam.

Kritikovali ste rad aktuelnog ministarstva, šta je to što bi ste promenili na mestu Vladana Vukosavljevića?

- Nisam ja ni kritičar ni kritizer, naročito ne resornog ministra, jer znam koliko je teško u kulturi napraviti ozbiljan pomak. Samo sam probala da skrenem pažnju javnosti na ozbiljne probleme, smatrajući da nešto ipak može da se promeni. Da Sajam knjiga može da bude kulturna manifestacija, a ne vašar; da otkup knjiga može da učini da svaki siromašni građanin dođe do knjige koja vredi; da obrazovanje mora da nam bude važnije od svega, a mediji odgovorniji. Verujem da dobronamerni apel ima smisla i da može da promeni stvari, a ne da se tumači kao lična kritika.

Srbija troši mnogo novaca iz budžeta na pojedine kulturne projekte, a neki od njih, poput serije "Nemanjići", u javnosti si dočekani na nož. Jeste li gledali seriju, da li je opravdala uloženi novac?

- Naš problem je što smo svi i selektori reprezentacije, i reditelji, i političari. Nisam neko ko može da sudi opravdanost ulaganja u seriju, ali moram da iznesem principijelan stav, a to je da je Srbija gladna filmova i serija o nacionalnim temama i junacima, te da je svaki projekat na tu temu dobrodošao. Lično bih uložila svaki dinar o filmove o Tesli, Milankoviću, Solunskom frontu, Kozari... Kultura je moćno oružje u nacionalnom osvešćenju, ali i politici, diplomatiji, širenju državnog uticaja. Glasam za "Nemanjiće" umesto indijskih, turskih i drugih serija.

Kad smo kod rekonstrukcije Vlade, kako komentarišete otvoreno neprijateljstvo pojedinih ministara prema premijerki Brnabić? Može li Vlada u takvim okolnostima efikasno da radi?

- Niko na svetu ne može da radi ako nema tim i podršku. Mislim da je premijerka nedvosmisleno ima podršku pre svega predsednika države. Sve drugo smatram izmišljanjem krize Vlade koja zapravo ne postoji.

Vezani ste za Kosovo i Metohiju, često ste govorili o toj temi. Šta biste preporučili predsedniku Aleksandru Vučiću da uradi po tom pitanju?

- Mnogo je teško govoriti o toj temi ako ste odatle. Ipak, ja imam tu vrstu objektivnosti da izvan mitova i emocija sagledam stvarnost. A stvarnost je da je danas svako pitanje u međunarodnoj javnosti uslovljeno Kosovom i da će se bez rešenja tog pitanja Srbija sporo kretati napred pod političkim i ekonomskim ucenama. Danas je potrebna hrabrost reći tu istinu i učiniti nešto da se taj problem dalje ne odlaže. Gubitak budućnosti, naroda i generacija uvek je veći od gubitka teritorija, a pojedinci, naročito takozvana elita, to često ne razumeju.

Srpska pravoslavna crkva zauzela je veoma rigidan stav prema pitanju KiM i za nju je svaki kompromis maltene izdaja. Mislite li da je takav stav odgovoran prema državi i narodu?

- SPC je prirodno zainteresovana za versko nasleđe i narod na Kosovu, te ima pravo da izrazi svoj stav. Ipak, živimo u sekularnoj državi u kojoj se poštuje ustavni poredak i zna se ko predstavlja građane i odlučuje u njihovo ime. U ovom dijalogu o Kosovu svaka institucija mora imati na umu kakvo breme stavlja na vrat generacijama koje dolaze i onima koji vode državu.

Mislite li da bi toliko nejedinstvo između SPC-a i državnog vrha moglo ugroziti budućnost Srbije?

- Srpski narod može ugroziti samo politička nepromišljenost koju smo iskusili devedesetih. To je da u patriotskim poklicima zaboravimo sopstvenu snagu i interes, a sebe konfrontiramo sa celim svetom. I o tome svako, pa i SPC mora da vodi računa. A sadašnja vlast nema problem podrške ni u jednom sloju društva za svoju politiku.

Dragan Đilas je na dobrom putu da preuzme Demokratsku stranku posle njenog fijaska na beogradskim izborima. Mislite li da će je staviti na noge ili će je dovesti do potpunog nestajanja?

- Ne razumem opozicionu političku scenu. Nekada su se stranke pravile, sada se kupuju. Nekada se znalo ko ih vodi, sada su to vladari iz senke. Nekada su stranke bile nosioci političkog života, s sada su to nekakvi pokreti, privrednici, komedijaši. Shodno tome, i rezultat opozicije na izborima je takav.

Pre nekoliko dana ste proglašeni za izdavača godine u Crnoj Gori, a "Službeni glasnik" je i zvanično najuspešnije javno preduzeće u Srbiji. Rušite mit o neefikasnom državnom sektoru?

- Mi smo mali u odnosu na EPS, "Poštu", "Telekom", ali smo dobar primer kako neko ko je bio kamen oko vrata države može da postane dika i ponos. Kao što mi je uvredljiva teza da su svi političari neobrazovani i lopovi, uvredljiv mi je bio i stav da su sva javna preduzeća legla neradnika koji žive na grbači drugih. Drago mi je što sam vratila ponos ljudima zaposlenim u "Službenom glasniku", koji mogu reći da zahvaljujući tome što štampaju i uređuju dobre knjige, vode knjižare, obučavaju javnu upravu i imaju svoju platu, a ne zato što im je neko to poklonio. I da uplaćujemo u budžet i za one kojima novac od države treba. Volela bih da ljudi znaju koliko uspešni morate biti da u drugoj državi budete izdavač godine, posebno na Balkanu gde je izražen narcizam malih razlika.