Novosađanka psima šije venčanice!

Aleksandra Petrić iz Novog Sada u ugostiteljstvu je radila dve decenije, a pre četiri godine okrenula se šivenju garderobe za pse. Njen posao, kako kaže, ne razlikuje se od klasičnog krojačkog - garderobu za pse šije isključivo po meri, i to za sve prilike - od venčanja, pa do svakodnevne šetnje na ulici.

Sve je, kako to obično i biva, počelo sasvim slučajno. Aleksandra je, kako bi za svoja dva ljubimca obezbedila lepu i toplu garderobu, a pritom i uštedela novac, počela da šije za njih.

- Drugi ljudi su videli moje kreacije na njima dvema, pa su tražili da napravim garderobu i za njihove pse. Iako je u početku išlo teško, mama mi je dala vetar u leđa, a danas radimo zajedno - priča Aleksandra i objašnjava da u njenom krojačkom salonu za pse ne postoje veličine S, M, L, nego za svakog psa uzima meru.

- Zakažemo termin, dođu, izmerim ih, dogovorimo se šta će da se radi, pa izaberemo materijale. Moje mušterije se nikada ne bune. Odu zadovoljne i srećne - sa osmehom objašnjava Novosađanka.

Najviše posla ima, kako objašnjava, od septembra do kraja februara, odnosno početka marta. Ali i leti se prodaju krpice za kuce, jer ima pasa koji ne smeju da izađu na sunce, pa im odelce služi kao zaštita.

Osim zimskih jaknica, ona pravi i kapice, kačkete, pulovere, okovratnike, koje uglavnom, kaže, uzimaju radi fotografisanja. Zahteva ima raznih i neobičnih.

- Najveću jaknu sam napravila za štene doge visine oko 60 centimetara. Imala sam predlog da za konje sašijem veći prekrivač, pa onda odelca za mace, zeke, lasice. Ljudi svašta drže u kući i svašta oblače - kaže ona.

Među specifičnim mušterijama su i vojvođanski psi. Za njih, kaže, šije poseban model jakne.

- Kada posle godinu dana vlasnici dođu ponovo i traže novi komad jer im se pas ugojio, kažem im da se ne sekiraju. Tada ubacimo dodatak, to jest proširenje za stomak. To je isključivo za vojvođanske pse - objašnjava nam Novosađanka.

Modeli su isključivo plod njene mašte. Kreira ih do najsitnijeg detalja, i to vodeći se principom modnih velikana.

- Pre mesec dana imala sam za mušteriju devojku koja je trebalo da se uda. Povela je psa, ženku koja je trebalo da prisustvuje venčanju, i ponela sliku svoje venčanice. Za kucu sam odradila identičnu haljinu - ističe naša sagovornica.

Nisu retki slučajevu ni da ljudi u prvi mah, kad vide odelca za pse, pomisle da je reč o garderobi za decu, jer zaista ima neodoljivih komada, mnogi se zalete ne pogledavši pažljivo o čemu je zapravo reč.

- Imali smo i gaćice za teranje. Jednom mi je prišla žena sa kolicima i bebom. Bila je oduševljena misleći da je to za njenu bebu, kad ih je okrenula i videla rupu za rep, šokirala se. Pitala je: „A čemu rupa?“ Onda sam joj objasnila da je to garderoba za kuce - priča Aleksandra.