Većina komercijalnih i transportnih srpskih pilota „preletela“ je u jato stranih letača jer njihove srpske dozvole nisu međunarodno priznate, kao što je to bilo ranije, saznaje „Alo!“.

Pilotske dozvole

Prema rečima našeg sagovornika, svaki srpski pilot mora da ima takozvanu PPL - licencu privatnog pilota, koja podrazumeva da on može da leti na svim tipovima aviona, ali ne sme da naplaćuje vožnju. Uz to, može da ima, u zavisnosti od njegovih potreba, i CPL - komercijalnu dozvolu pilota, odnosno da može da naplaćuje avio-prevoz, ili ATPL dozvolu, koja je za velike avio-kompanije.

Ta akrobacija izbila im je iz džepa oko 900 evra po dozvoli ukoliko su postali irski piloti ili, što je strašnije, oko 8.000 evra ukoliko su tražili dozvolu u nekoj od zemalja članica Evropske agencije za bezbednost vazduhoplovnog saobraćaja (EASA).

Kako srpski piloti tvrde za „Alo!“, bez inostranih letačkih dozvola ne mogu da lete gde požele u avionima koji su registrovani u Srbiji, ali ne mogu ni da rade za inostrane avio-kompanije jer Srbija nije članica te evropske agencije, te srpske dozvole zbog toga nisu priznate.

- Oni traže da prođemo teoretsku i praktičnu obuku, uključujući i polaganje ispita, dok je u Irskoj potrebno izdvojiti samo 600 evra za dozvolu i 300 evra za lekarsko uverenje. Irci ne traže da imamo obuku jer su oni u celoj priči prepoznaju srpske dozvole kao validne i znaju za problem koji Srbija ima u vezi sa dozvolama. Oni nam izdaju njihove dozvole, poništavaju naše, postajemo njihovi piloti, ali nam je otvoren „dalji letački put“ svuda u EU - navodi naš sagovornik, podsećajući da cela Evropa zna da je srpska letačka škola jedna od najkvalitetnijih i da su naši piloti visokoosposobljeni da lete na svim tipovima aviona.

Direktorat: Znamo za problem!

Kako za „Alo!“ navode u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, Srbija nije članica EASA jer se nalazi na kraju prvog takozvanog tranzicionog perioda u primeni ECAA sporazuma.

- Upoznati smo sa situacijom. Srpske pilotske dozvole su priznate svuda u svetu jer je Srbija u vazduhoplovnom smislu ispunila sve propise i kriterijume, ali ne i teritorijalno. S obzirom na to da nismo članica Evropske unije, naši piloti kad žele da lete za bilo koju kompaniju iz EU moraju da imaju dozvole neke od država članica EU. Ispostavilo se da irske vazduhoplovne vlasti imaju najliberalniji i najkorektniji odnos prema vlasnicima srpskih dozvola, te zato oni uglavnom odlaze u Irsku - kažu u Direktoratu.

- Za nas je to veliki hendikep. Možemo, na primer, da dignemo srpski avion i odletimo do željene destinacije u EU, ali odatle nigde više, već pravo u Srbiju. Ruke su nam vezane. Ograničeni smo jer ne možemo da radimo za strane avio-kompanije bez inostranih letačkih dozvola, niti da radimo za, na primer, avio-taksi kompanije. Ljudi ne znaju da nisu svi piloti zaposleni u nacionalnoj letačkoj kompaniji. Osim nje, postoji poljoprivredna, sportska i druga avijacija, a mnogi imaju sopstvene avione - kaže naš izvor i dodaje da je dobijanje dozvole u, na primer, nama najbližoj članici EASA - Hrvatskoj, veoma skupo i iznosi oko 8.000 evra.

Prema njegovim rečima, ono što sada brine srpske pilote jeste što se letačke dozvole obnavljaju na godišnjem nivou, a postoji opasnost da ih piloti izgube jer je EASA već „lupila packe“ Ircima zbog srpskih pilota.

- Šta ćemo onda da radimo, ne znamo! Jer niko od nas ne sme da sedne u strani avion i digne ga sa zemlje ukoliko nema inostrane letačke dozvole - navodi sagovornik našeg lista.