Organizovane su na stotine edukacija, svakog dana se govori o pravima deteta, o nenasilju, o projektima škole bez nasilja... A u praksi nasilja je sve više i više.

Pročitah da je devetoro osnovaca migranata, koji pohađaju OŠ „Branko Pešić“ u Zemunu, brutalno pretučeno. Zašto? Saznaćemo. Ili nećemo. Setih se Alekse Jankovića, koji na kraju nije mogao da izdrži brutalnu vršnjačku torturu: ishod je, nažalost, bio fatalan.

Prethodne nedelje i lično sam, kao roditelj osnovca, bio upleten u sličnu situaciju.

U zvezdarskoj OŠ „Ćirilo i Metodije“ postoji grupa učenika šestog razreda koja u kontinuitetu maltretira sitnije i slabije od sebe. Prema onome što smo uspeli da saznamo od dece, ta grupa je do sada:

- Ozbiljno povredila učenika nižih razreda iste škole,

- Pretukla nekolicinu učenika petog i šestog razreda,

- Iznuđivala novac od nekolicine mlađih učenika i pravila još kojekakve gluposti.

Zimus mi je sin prijavio da je ta grupa gađala njega i njegove drugove ledenicama. Nisam pridavao previše pažnje: dečja posla, mislio sam... Onda mu je pre nekoliko meseci ista ta grupa uzela pernicu. Opet mislim: deca k'о deca, proći će, pusti jednu pernicu.

U utorak su mu tražili novac. Odbio je da im da.

Potom su ga napali. Branio se i nekako se odbranio. Drugovi mu preporučili da ne ide dve-tri nedelje u školu jer će „da ga polome“. Nije ih poslušao.

Narednog dana su ga sačekali posle škole i pratili ga. Ponovo su ga napali i počeli da ga tuku. Branio se, uz pomoć drugara uspeo je da se otrgne. Zahvaljujući ocu jednog učenika, koji je izleteo iz kuće, izbegnute su mnogo teže posledice. Ovako se završilo s nekoliko modrica i polomljenim naočarima.

Razgovarali smo sa školom i MUP-om o ovome. Rečeno nam je da su sa delovanjem ove grupe upoznati i sama škola, i MUP, i Centar za socijalni rad, ali da su im poprilično vezane ruke jer je reč o „mlađim maloletnicima“. Moje pitanje je jednostavno: da li to što je neko „mlađi maloletnik“ daje njemu za pravo da beskonačno maltretira druge, iznuđuje novac, da stasava u ozbiljan materijal za budući kriminal? Ako su to „prava deteta“, oprostite na izrazu, izem vam ja takva prava.

I šta roditelj jedanaestogodišnjaka da uradi? Da dete, koje ima sve petice, koje je uspešan učenik i sportista, ispiše iz dobre škole zbog grupe dripaca? Ili da se samoorganizujemo i popijemo krivičnu prijavu zbog „narušavanja prava deteta“? Ako su škola, MUP i Centar za socijalni rad nemoćni, šta onda može roditelj?

Da zaključim: jesam za prava dece, ali sam za prava sve dece. Nijedno dete ne može da kinji ili maltretira drugo i da bude zaštićeno zbog „dečjih prava“. Ovako, ispada da problematična deca, zahvaljujući dečjim pravima, imaju svako pravo da maltretiraju decu koja gledaju svoja posla, a da ovi drugi (i njihovi roditelji) nemaju mehanizam da se na bilo koji način brane. Da poručim i takozvanim stručnjacima iz NVO i profesionalnim braniteljima dečjih prava: dok je pozornik u kraju znao svaku problematičnu kuću i svakog problematičnog klinca i imao ovlašćenja da sprovodi zakon, ovakve stvari dešavale su se mnogo, mnogo ređe. Mislite o deci, ne o svojim tezgama i projektima.