Famozne „konsultantske“ usluge Vuka Jeremića, koje je pružao poslovnim partnerima sa Dalekog istoka, iz Afrike i drugih delova sveta, po svemu sudeći, nisu se odnosile samo na sektor energetike i druge privredne oblasti već su imale veze i sa jednim od najunosnijih biznisa na svetu - trgovinom naoružanjem.

Kako je „Alo!“ već pisao, Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i aktuelni izvršni direktor Jeremićeve organizacije CIRSD, kao senka je pratio Vuka na svakom od petnaestak putovanja u Aziju, na kojima se sastajao sa Patrikom Hoom, bivšim ministrom spoljnih poslova Hongkonga, i Je Đanmingom, odbeglim kineskim tajkunom.

Ponoš se istovremeno trudio da zadrži kontakte u Vojsci Srbije, a pre svega u sektoru namenske proizvodnje, koja se bavi ovim poslom. Tako je Ponoš nedavno javno kritikovao novi Zakon o Vojsci, pod izgovorom da udovoljava interesima trgovaca oružjem, očigledno navijajući vodu na svoju vodenicu. Prema dobro upućenim izvorima „Alo!“, Ponoš je i danas u bliskim odnosima sa pojedinim visokim oficirima Vojske Srbije.

- Da bi došao do informacija o stanju u oblasti odbrane i bezbednosti, Ponošu je bilo od velike koristi poznanstvo sa Goranom Desančićem, načelnikom Uprave za planiranje i razvoj Vojske Srbije, i general-majorom Bojanom Zrnićem, načelnikom Uprave za odbrambene tehnologije. U oblasti evropskih integracija i političkih dešavanja u vrhu vlasti Jeremićev saradnik informacije dobija preko Nataše Dragojlović, koordinatorke konventa o EU - tvrdi izvor „Alo!“.

Gledali Novaka o državnom trošku

- Kao deo ljudi od Vukovog poverenja putovao je i na razne sportske manifestacije poput mečeva Novaka Đokovića, a da bi opravdao troškove, nalagao je ambasadorima da hitno i ultimativno zakazivanje kratkih bilateralnih susreta sa domaćinima koji bi se prezentovali domaćoj javnosti - zaključuje izvor „Alo!“.

Naš izvor dodaje da je slučaj Zdravka Ponoša eksplicitan primer kako se stranačka politika mešala u profesionalnu Vojsku, ne samo zbog toga kako je smenjen, već i zbog toga što se pokazalo da je čak i mesto načelnika Generalštaba predmet partijskog trgovanja.

- Nikada oficir, koji je proveo u trupi doslovno dve godine, nije postao načelnik GŠ VS do dolaska Ponoša na tu funkciju. O njegovom patriotizmu govori činjenica da je 1991. odbio da ide u Vojsku Republike Srpske Krajine i da joj se stavi na raspolaganje kao oficir rođen na tom području - tvrdi naš izvor. On dodaje da je činjenica da je Ponoš od države istovremeno primao i vojnu penziju i platu u MSP-u, što dovodi do sumnje u moralne i etičke vrednosti koje je Ponoš svojim potčinjenima u kontinuitetu promovisao. Istovremeno je direktno politički lobirao da dobije stan u centru grada.

- Sa svim ministrima odbrane Ponoš je imao problem jer je i Stankoviću nametao određena kadrovska rešenja preko svojih lojalnih ljudi. Posledica je bila smena Zorana Jeftića, pomoćnika ministra odbrane za ljudske resurse. Kao pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralne poslove bezuslovno je sprovodio politiku Vuka Jeremića o slanju njemu lojalnih osoba u diplomatiju - tvrdi naš izvor i dodaje da je Ponoš kao pomoćnik ministra spoljnih poslova rezervisao putovanja Vuka Jeremića u inostranstvo gde su se plaćali najskuplji hoteli, avionski letovi i biznis-tretmani na aerodromima u maniru svetskog džet-seta.

Jovanov: Jeremića i Ponoša povezuje glad za novcem

Milenko Jovanov, potpredsednik SNS-a, kaže da zadaci koje Ponoš obavlja za Jeremića govore zašto mu je on osoba od najvećeg poverenja.

- Očigledno ih povezuje ista glad za novcem i privilegijama, ali i isti nemoralni, samoživi i narcisoidni životni stav. Biće zanimljivo videti zašto je Ponoš komentarisao novi Zakon o Vojsci i da li je taj komentar naručio neki od mnogobrojnih poslovnih partnera Vuka Jeremića, koji su iza rešetaka i protiv kojih se vodi istraga. Ipak, dobro je što su građani Srbije na vreme uvideli kakve belosvetske i domaće bitange te hohštaplere Vuk Jeremić želi da navuče Srbiji na vrat, da kao pijavice parazitiraju na narodnim parama i državnom budžetu, baš po receptu Jeremića i Ponoša. Zato mu nije bilo doboljno ni 7,5 miliona evra, za koje još uvek ne znamo ko mu ih je dao i šta je tražio zauzvrat, da u predsedničkoj kampanji uradi bilo šta značajnije, dok je godinu dana kasnije, na beogradskim izborima, zajedno sa Đilasom i Jankovićem doživeo potpuni debakl - naglašava Jovanov.