Iz dana u dan na društvenim mrežama osvane poneki snimak nasilja, maltretiranja, ponižavanja… Ono što je primetno jeste da se u velikom broju slučajeva radi o devojčicama koje maltretiraju druge devojčice, dok ostali snimaju bez ikakve želje da pomognu žrtvi. 

Neko će reći - vršnjačko nasilje je oduvek bilo tu, ali u današnje vreme ono je dostiglo novi nivo, jer je isuviše slabo samo poniziti žrtvu u tom trenutku, pa snimak treba razdeliti da što više ljudi vidi, kako bi i poniženje bilo što veće. Daleko od toga da smo „mi to izumeli”, ali i te kako pratimo svetske trendove kada je reč o toj pošasti. I podižemo ih na viši nivo. Bez problema.

I nije samo o nasilju reč, ljudi su jednostavno postali bezosećajni u tolikoj meri da bi radije snimali nekoga kako se davi nego mu pomogli. Tako je, recimo, tridesetdvogodišnji Njegoš Tuševljak u Švedskoj nedavno uleteo u reku kako bi spasao majku i njenu šestomesečnu bebu od utapanja. Uspeo je u tome, ali ono što je bilo fascinantno jeste da je sve to posmatralo nekoliko desetina ljudi, koji su sve uredno snimali svojim mobilnim telefonima, ali nikome na kraj pameti nije palo da pomogne.

Eto, sada da možemo da se pohvalimo da smo po „bezosećajnosti” rame uz rame sa ostatkom Evrope, nismo više tamo neki ludi Balkanci koji bi radije pomogli bilo kom strancu nego pre svega dobro razmislili o tome koliko klikova mogu da dobiju za određeni snimak ako ga podele putem društvenih mreža. Ako, recimo, jedna devojka brutalno maltretira i tuče drugu, kao što smo to mogli da vidimo pre neki dan kod nas, teško da će se neko usuditi da joj pomogne. Pre će to snimiti, pa možda na kraju i pomoći. Možda. Tuča je uvek bilo, ali nekada je ona prestajala u trenutku kada protivnik padne. Sada to više nije dovoljno, protivnik se gazi i kad je na zemlji, ponižava se do kraja. Ubija. Izgleda da obrćemo pun krug, ako je verovati Darvinovoj teoriji, od majmuna do čoveka, i sada trčećim korakom nazad na početak.