Da stvar bude još gora, u 85 odsto slučajeva detetu žrtvi nasilja ne pomogne niko.

Obračuni maloletnika ne jenjavaju, naprotiv, sve su brutalniji. Nasilje, kažu stručnjaci, nije problem isključivo modernog doba, ono postoji decenijama unazad. Ipak, zahvaljujući internetu, društvenim mrežama i medijima, postalo je vidljivije i dostupnije, naročito deci koja mnogo vremena provode u virtuelnom svetu.

Primetan je niži stepen tolerancije među mladima, objašnjava Branka Tišma, psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“ .

- Nekada se različitost mnogo više tolerisala i uvažavala. Danas to nije slučaj. Različiti mediji povećavaju količinu nasilja i oblikuju nove vrste nasilja. Svađe koje započnu na ulici ili u školi nastavljaju se putem interneta. Onda taj sukob dobija novu dimenziju jer se beleži mobilnim telefonima i kači na društvene mreže. Taj otvoren socijalni prostor svakome omogućava da kaže sve što mu padne na pamet - kaže Tišma.

Neretko se dešava da dete žrtva postane nasilnik, objašnjava naša sagovornica, napominjući da postoji mali broj dece koja su isključivo u jednoj od te dve uloge.

- Kada dođu u situaciju da budu nasilne, devojčice su spremnije da to jasno iskažu. Iako dečaci učestalije ulaze u konfliktne situacije, devojčice više koriste medije i snimaju sukobe, zbog toga su vidljivije. Ipak, to kačenje video-snimaka nasilja na internet samo po sebi ne nosi nikakvu poruku, već se to odvija po principu objava o haljinama, cipelama i drugim modnim detaljima - to je samo pokazivanje radi pokazivanja, nema dubljeg značenja - ističe psiholog Branka Tišma.

Deci je danas teško postaviti granice, naročito ako se uzme u obzir činjenica da roditelji okupirani poslom imaju sve manje vremena da se bave njima i njihovim problemima.

- Deca su danas razmaženija jer im daleko više popuštamo nego što je to bio slučaj, recimo, pre deset godina. Oni mnogo više utiču na nas i naše odluke nego što mi utičemo na njihovo ponašanje. Kada dođe do konfliktne situacije, roditelji veoma često nemaju kompletnu sliku, već samo deo konteksta koji im je dete ispričalo. Vrlo često bez sagledavanja šire slike brzo reaguju, i pogreše - kaže Tišma.

Ne osećaju se bezbedno

Nasilje ne mora biti samo fizičko, iako je taj oblik najuočljiviji. Istraživanja pokazuju da su najzastupljeniji oblici nasilnog ponašanja verbalno nasilje, širenje laži, spletkarenje, pretnje i zastrašivanja. Iako 83 odsto mladih smatra da nasilje koje se desi u školi treba da bude prijavljeno nastavnom osoblju, kada je reč o zaštiti od nasilja, njih 88,9 odsto smatra da škole i nastavno osoblje ne vode računa o njihovoj bezbednosti, dok 93,7 odsto smatra to isto kada je reč o policiji, pokazalo je istraživanje iz 2015. „Rodno zasnovano nasilje u osnovnim i srednjim školama u Srbiji”.

Roditeljstvo danas i pre dvadeset i više godina mnogo se razlikuje, jer su izazovi na svakom koraku, kaže Gordana Plemić, direktorka Udruženja „Roditelj“, objašnjavajući da roditeljima nije lako jer svakog dana brinu kako da prehrane porodicu.

- Nije opravdanje reći da roditelji mnogo rade, ali činjenica je da zbog toga mnogo manje vremena provode sa decom. Iz ličnog iskustva smatram da je najvažnije svakodnevno razgovarati sa detetom od momenta kada ono progovori. Važno je stvoriti naviku kod deteta da vam se poverava i da imate blizak kontakt. Takođe, iako ne bi trebalo, mnoge teme su danas tabu - ističe Plemić.

Osim svakodnevne borbe za opstanak, roditelji vode bitku i sa medijima, koji su prepuni nasilja - od novinskih tekstova, pa do emisija i ličnosti koje u javnom nastupu promovišu nasilje. Najveća opasnost ipak vreba na internetu, gde je protok informacija neograničen.

- Sa druge strane, kada se roditelji zateknu u problemu vršnjačkog nasilja, vrlo često ne znaju odakle da krenu, kome da se jave, sa kim da se posavetuju. Često uzmu stvar u svoje ruke, što nikako nije dobro. Dosadašnja iskustva roditelja koji se javljaju našem udruženju pokazuju da je najveći problem nedostatak komunikacije između roditelja i škole. Čini mi se da su se oni urotili jedni protiv drugih. To ne bi smelo da se dešava, već moramo pronaći način da vratimo poverenje u instituciju škole i nastavnika - objašnjava direktorka Udruženja „Roditelj“.

Osim kod kuće, deca dobar deo vremena provode i u školi, gde takođe uče i usvajaju modele ponašanja, ističe Plenićeva i dodaje da bi škola roditeljima trebalo da pomogne kroz različite vidove edukacija, ali i da nastavnici treba sa njima otvoreno da razgovaraju o tome šta se događa sa detetom.

- Dešava se da škole zbog reputacije često prikrivaju nasilje koje je možda u startu sitno, ali kasnije preraste u nešto veće. Nije retka ni situacija da traže da ispišu dete sa kojim ne mogu da se izbore. Apelujem i na roditelje da budu otvoreniji, da komuniciraju sa školom, pedagozima, psiholozima, jer prepucavanja između škole i roditelja ne vode ničemu. Dete ostaje samo u sredini - kaže Gordana Plemić.