Uostalom, to njima služi na čast, a nama otvara priliku da uradimo ono u šta malo ko veruje - da pobedimo Brazil.

Uostalom, ukoliko želimo da budemo zapamćeni kao šampioni, moramo iste i da tučemo. Jeste, Brazil ima Nejmara, ali i Argentinci imaju Mesija, pa su ih „kockasti“ odučili od fudbala u međusobnom duelu.

Sigurno je i to da naše fudbalere nećemo pamtiti po onome šta su uradili protiv Kostarike ili Švajcarske jer, iskreno, ko će se za deset godina sećati tamo nekog Šaćirija ili Behramija, ali ako pobedimo ekipu koju predvodi jedan Nejmar, e pa to će već biti pobeda za pamćenje.

Pokazali su „orlovi“ da imaju srca u prva dva kola, a iako su pojedinci jedva dočekali da ospu drvlje i kamenje na izabranike selektora Krstajića, i dalje drže sudbinu čvrsto u svojim rukama ili, ako vam je draže, nogama.

Ne postaje se legenda trijumfom nad sitnim dušama, kao što su neki fudbaleri Švajcarske, već kada se velikani poput Brazila isprate kući. To bi ujedno bio najbolji odgovor svima koji su likovali tokom neviđene krađe u Kalinjigradu. Došli smo na Svetsko prvenstvo da se s istog vratimo uzdignute glave i daleko od toga da nemamo igrače s kojima možemo da se podičimo. Od Stojketa, Baneta, Kolarova, Tošića, Tadića, preko Matića sve do Mitrovića i svih ostalih koje bi trebalo nabrojati ovde…

Sada nema izgovora, može Brazil da bude favorit, nikakav problem, ali da ih se uplašimo samo zato što su Brazil, e to već ne može! Zato, samo hrabro kad istrčite na teren, na 90 minuta ste od toga da postanete legendarna ekipa koja je tukla Brazilce usred Rusije. A ako to uradite, svi oni, koji rukama prave orlove, ždralove, flamingose i druge omiljene ptičice, ostaće upamćeni kao klovnovi koji daju lažna obećanja.