Cikloturiste ili turiste na biciklima u poslednjih 14 godina često možemo da vidimo na srpskim putevima. Malo ljudi zna ko su zapravo oni, odakle dolaze, šta rade ovde i, još važnije, koliko utiču na razvoj turizma i privredu naše zemlje.

LETOVANJE JE TAMO ZA DŽABE, A BLIZU NAM JE Nisu u pitanju Grčka, Bugarska i Crna Gora

SPAJAJU SE BRAĆA NA VIDOVDAN U četvrtak u 12 časova biće PUNO SRCE svakom Srbinu, a razlog će vas ODUŠEVITI

Osim prirode i obeležene rute kojom idu, Srbija nema baš mnogo toga da im ponudi. Poražavajuće je i to što je brojčanik kod Lepenskog vira, koji treba da prati koliko tačno ima turista na biciklima, od 2012. godine pa sve do početka ovog meseca bio pokvaren. Okvirne brojke kažu da tokom godine 10.000 do 15.000 turista na biciklima poseti našu zemlju.

Čak tri međunarodna biciklistička koridora prolaze kroz našu zemlju, a najatraktivniji među njima je „Evro velo 6”, koji prati tok Dunava od njegovog ulaska iz Mađarske, odnosno Hrvatske, pa sve do graničnog prelaza sa Bugarskom, iza Negotina. Veći deo ove rute odvija se dunavskim nasipom, ali cikloturisti moraju da svrate u gradove zbog spavanja ili snabdevanja namirnicama. Često se susreću sa putevima obraslim travom i lošim uslovima za vožnju, a to svakako nije poželjno da jedan evropski turista kao sliku ponese sa sobom.

Biciklisti obožavaju Dunav

Dunavska biciklistička ruta predstavlja jednu od najvećih atrakcija u Evropi, a samo na potezu od Beča do Pasaua prođe oko 700.000 biciklista. Austrija ostvaruje čak 13 miliona noćenja zahvaljujući ovoj vrsti turizma, kao i zaradu od biciklizma u iznosu od 71,8 miliona evra.

Na evropskom nivou, te rute usklađuje Evropska biciklistička federacija, a Dunavski centar za kompetenciju od 2016. godine vodi računa o njihovom razvoju kao nacionalni koordinator.

- U oktobru prošle godine, naš centar je u saradnji sa organizacijom „Ciklonaut“ popravio brojač. Meseci između aprila i septembra su udarni i do kraja sezone očekujemo između 10.000 i 15.000 biciklista - rekli su nam u Dunavskom centru za kompetenciju i dodali da biciklisti uglavnom dolaze iz zemalja u kojima su biciklistički turizam i biciklistička kultura na visokom nivou, kao što su Nemačka, Austrija i Holandija.

Kako kažu, cikloturisti najviše vole kontakt sa lokalnim stanovništvom i srpsko gostoprimstvo, kao i fascinantnu prirodu Đerdapa. Problemi sa kojima se susreću nisu mali, pre svega postoje deonice sa kritičnim saobraćajem, a cikloturisti zaziru i od neosvetljenih tunela u Đerdapskoj klisuri.

- Poslednjih desetak godina urađeno je nekoliko važnih stvari, kao što su kompletna signalizacija na ruti, promocija na međunarodnim sajmovima, razvoj mobilne aplikacije koja omogućava sigurnu vožnju duž rute, ali i instalacija prvog nosača bicikala na autobusu koji saobraća na relaciji Beograd-Đerdap - kažu u Dunavskom centru za kompetenciju.

U Turističkoj organizaciji Srbije rekli su nam da ovu vrstu potencijala vide kao „aktivan odmor“ i da se oni bave samo promocijom gotovih i razvijenih proizvoda. Međutim, kako kažu, uvek su spremni da pruže podršku projektima koji se bave razvojem kapaciteta i infrastrukture za unapređenje ponude aktivnog odmora.

Beograd kao nezaobilazna destinacija „Evro velo 6” prolazi kroz prestonicu, a za pomoć na putu cikloturisti često se obraćaju i Udruženju građana „Ulice za bicikliste“. Nebojša Stojković, potpredsednik tog udruženja, kaže da su biciklisti u principu zadovoljni i da ih najviše zanimaju cene u Srbiji, smeštaj, kakva je naša biciklistička zajednica, ali i da li postoji nešto organizovano za cikloturiste. - Ne očekuju mnogo, niti dobijaju mnogo. Kod nas je domaći cikloturizam na prilično niskom nivou, kao i uslovi za cikloturiste. Trebalo bi da postoji neka konkretnija ponuda za te ljude jer je biciklistička zajednica u Evropi ogromna i postoji veliko interesovanje za rutu koja prolazi kroz Srbiju. Takođe, često mogu da se vide i porodice sa dvoje ili troje dece - kaže on.