Maturant je poginuo 22. juna na pružnom prelazu u Popovcu kod Niša, kada je njegov deda, s traktorom i dve prikolice pune žita, pokušao da pređe prugu, dok im se približavao međunarodni voz na relaciji Beograd-Sofija. Bogdan je ležao između džakova sa žitom, a od siline udarca izleteo je iz prikolice i poginuo na mestu.
- Moj život je stao pogibijom sina Bogdana. On je žrtva spleta okolnosti, jer se našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Tog dana je bio kod mene u Nišu. U Popovac je trebalo da ode tek predveče. Na nesreću, želeo je da pomogne u žetvi i otišao je ranije, govoreći: „Majko, vratiću se brzo!“ Tada sam ga poslednji put videla. Umesto njega, stigla je najtužnija i najteža vest. Umesto očekivane radosti u porodici, dogodila se tragedija. Pripremali smo proslavu njegove mature. Slavlje je bilo zakazano u kafani, a gosti pozvani. Umesto da u nedelju, 24. juna, slavimo, mi smo ga sahranili - kaže Bogdanova majka Ljiljana.
Nastradao ni kriv ni dužan
Bogdan je na poziv dede Duška otišao iz Niša u Popovac da mu pomogne u žetvi. Na nesreću, kiša je prekinula rad kombajna, pa su odlučili da žito prevezu kući da ne bi pokislo.
- Za traktor, kojim je upravljao deda Dušan, bile su zakačene volovska kola i traktorska prikolica sa džakovima, među kojih je bio Bogdan. Traktor je zastao pred pružnim prelazom, ali je potom iznenada krenuo, iako je voz bio na vidiku. Deda je prevezao volovska kola preko šina, ali je voz udario prikolicu u kojoj je bio Bogdan i na licu mesta ga usmrtio. Deda je video voz, ali je ipak dao gas. Mašinovođa mu je trubio i kočio, ali nije vredelo. Bogdan je nastradao ni kriv ni dužan - kažu svedoci tragedije.
Prema kazivanju rođaka, Bogdan je bio veseo i pun života.
- Bogdan je bio dete ljubavi. Majka Ljilja ga nije ostavila u Popovcu, kako neki kažu, već se razvela i prešla da živi u Niš kada je on imao četiri godine. Bogdan je dodeljen ocu u Popovcu. Roditelji su se trudili da dete ne oseti ništa loše zbog razvoda. Istini za volju, u Popovcu nije bio zapostavljan zahvaljujući brizi bake Ruže, koja je bdela nad njim. Kontakt sa majkom Ljiljanom nije prekidao, a kod nje je kasnije pohađao školu. Bio je voljeno dete. Umiljat, veseo, vredan, šarmantan, voleo je život i grabio ga je velikom kašikom! U novoj porodici majke Ljiljane živeo mu je jedini brat Jovan. Tamo je uvek imao utočište. Majka je bila uz njega kad god je trebalo. On je to znao i uzvraćao joj je s ljubavlju - kaže Bogdanova tetka po majci.
Bogdan je u Nišu završio srednju školu i dobio zvanje dijagnostičara motornih vozila.
- Spremali smo se da proslavimo njegovu maturu, a preko leta je planirao da ode u goste kod dede i babe po majci, koji žive u Nemačkoj. Nije nameravao da ostane tamo da radi. Bio je veoma privržen porodici i bili smo nerazdvojni. On i ja smo braća po majci. Na čitulji je napisano da Bogdan ima još jednog brata i sestru, ali oni su od tetke. Naša majka Ljiljana ima samo nas dvojicu i nikada nas nije odvajala. Ja sam živeo s njom u stanu u Nišu, a Bogdan je često boravio kod nas. Njegov otac Boban je to znao i nikada se nije protivio, jer je imao korektan odnos sa majkom kada je reč o Bogdanovom odrastanju i vaspitanju. Njegov gubitak je veoma bolan i težak majci Ljiljani, a u mom srcu je ostala velika praznina - govori gotovo suznih očiju Jovan (24), Bogdanov stariji brat po majci.
Snove dvojice mladića, njihove velike planove i tajne o prvim ljubavima koje su delili prekinula je porodična tragedija.
Tog kobnog petka, 22. juna, majka Ljiljana je Bogdanu već kupila odelo za proslavu mature i nije ni slutila da će dva dana kasnije u njemu umesto na slavlje sina otpratiti u večnu kuću.
PROČITAJTE ŠTA SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE
Komentari (0)