"Zbog manjka radne snage radimo jednokratno, do 14 sati”, piše na belom papiru jednih vrata, dok je na drugima ispisano “Tražimo radnike”. Ova dva obaveštenja upadaju odmah u oči svakome ko krene na Dolac u kultnu zagrebačku buregdžinicu “Burek”, kojoj je inače radno vreme oduvek od 6 do 21 sat.
– Ovde sam 30 godina i ovo je prvi put da radnju popodne moram da zatvorim jer nema ko da radi. Uvek sam imao dva-tri majstora i dvoje-troje prodavača, ali sad sam ostao s jednim majstorom i jednom prodavačicom, i oni sad ne mogu da idu na odmor jer nema ko da radi ni u njihovoj prepodnevnoj smeni. Evo, već mesec i po dana tražim dvoje novih radnika. Neki se najave pa onda ne dođu na razgovor. Ne znam šta se to događa. Zar ljudi zaista ne žele da rade?! Ili su svi oni bez posla pobegli iz zemlje? Pun sam pelina, kljukam se antidepresivima i dosta mi je već te “hemije”, ali ne mogu da shvatim da ne mogu da nađem radnike, a nudim solidne plate", očajnim glasom priča vlasnik “Bureka” Anđelko Nikolovski (60) kojem je ovih dana u pomoć priskočio i 17-godišnji rođak koji mu je i sam najavio da iduće godine, premda je dobar učenik, odlazi u Kanadu.
Više od 100 nestalih, broj mrtvih se ne zna, nivo vode iz minuta u minut RASTE
Beže i od državnih jasli
Kako ističu stručnjaci, u Hrvatskoj više nije ni primamljivo zaposliti se u državnoj upravi. Čak iako nađu potreban kadar, kandidati odustaju jer nisu zadovoljni visinom plate.
Muku koju muči gospodin Nikolovski, uzaludnu potragu za zaposlenima, dele mnogi poslodavci u Hrvatskoj. Radnika ne možete naći ni za lek. Često čak ni na moru gde je u jeku turistička sezona, pa neki restorani zatvaraju svoja vrata jer ne mogu da nađu kuvara, a neki ni konobare.
Prošle sedmice tamošnji mediji su pisali kako u 30 godina nije bilo manje nezaposlenih (na berzi rada sad ih je registrovano 137.000, poslednji put tako mali broj nezaposlenih bio je u leto 1988.), dok se istovremeno iznosi podatak da je u poslednjih godinu dana zaposlenost porasla za 29.000 ljudi.
- To je podatak da je Hrvatsku u proteklih pet godina napustilo najmanje 300.000 stanovnika. Da je u toj brojci sažet sav jad naše zemlje – ističe demograf Anđelko Akrap.
- Kada se gleda zašto je tako naglo pao broj nezaposlenih, onda se može reći da je to zato što su se ljudi iselili iz Hrvatske. A razlog tome nisu jedino niske plate, koje su takođe ključne u odluci da se ode, već to što velik broj zaposlenih još uvek radi na određeno, što znači samo jedno – nesigurnost. Pritom država nema nikakav fond kojim bi se ta nesigurnost mogla premostiti – kaže Akrap.
Nakon haosa sa đacima u Španiji oglasila se i Šakira, njena priča (ne)pije vodu?
Stručnjaci ističu da nije retkost da se zatvaraju lokali jer nema dovoljno radnika.
– Posebno ugostitelji jer nema konobara – započinje Ivona Prvonožac, stručna saradnica u Udruženju preduzetnika Osijek. Dobri radnici, pokazalo se i na terenu, očito su se – iselili.
- Ljudi ovde ne priznaju zanate, iako ima i onih koji su spremni dobro da plate zaposlene i da ih obrazuju - kaže Ivona i dodaje da je najveća nestašica konobara, kuvara, bravara, stolara, instalatera plina, keramičara...
U jednom manjem hotelu u okolini Osijeka morali su da smanje radno vreme svoje kuhinje, tako da radi samo popodne, jer im je kuvarica dala otkaz. Novu nisu još ni potražili jer znaju da će, ističu, teško u julu naći vrsnog kuvara.
Građani muku muče
Nedostatak radnika osećaju i obični građani koji mesecima ne mogu da završe neke poslove.
– Četiri meseca smo tražili zidara da nam samo probuši otvor za dimnjak u dnevnoj sobi, dakle jednu rupu. Keramičara smo isto čekali mesec i pol pa smo na kraju pločice polepili sami. I okrečili smo nedavno sami pa su nas čak naši prijatelji molili da pomognemo i njima jer molera moraju da čekaju nedeljama – kaže jedna Osječanka.
PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE
Komentari (4)