Napadi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vladu Srbije odvijaju se po istim mehanizmima i obrascima po kojima su se odigravali napadi na bivšeg premijera Zorana Ðindića i njegovu vladu, a iza napada na te dve, reformske vlade, stoje isti društveno-politički akteri, pokazalo je istraživanje medijske mreže Antidot.
Analizirajući mehanizme kojima je rušena Ðinđićeva vlada zbog, kako se navodi, njegovih pokušaja da se u Srbiji sprovedu reforme, Antidot je ustanovio da su se oni odvijali po određenom šablonu, kao i da se identični mehanizmi primenjuju danas u napadima na Vučića.
Etiketiranje i optuživanje Ðinđića sprovođeno je kroz devet tamatskih oblasti, a to su kriminalizacija, diktatura i cenzura, zatim napadi na članove porodice, bliske saradnike, prijatelje i kumove, izdaja nacionalnih interesa, osporavanje ekonomske politike i nekompetentnost nosilaca državnih funkcija.
Ðinđić je, ukazuje Antidot, optuživan i za kontrolu i pritiske na pravosuđe, krađu izbora i manipulaciju izbornim sistemom i za širenje opšteg beznađa, defetizma i nihilizma, koji se ogleda u vođenju kampanja "Srbija na dnu" i "nikada nam nije bilo gore".
"Od aprila 2014. godine kada je Vučić preuzeo premijersku funkciju, već viđena matrica napada na reformske napore vlade Zorana Ðinđića počela je da se ponavlja. Tako je, preko noći, Vučić postajao diktator okružen kriminalacima, a kasnije je optuživan za cenzuru medija, kontrolu pravosuđa, lošu ekonomsku poltiku, krađu izbora, nekompetentnost, kriminalizaciju najbližih saradnika, prijatelja, kumova i članova porodice da bi se sve na kraju povezalo sa izdajom nacionalnih interesa", stoji u istraživanju.
U studiji se navodi da izbor tema nije bio slučajan, već je bio usmeren na oblasti na koje su građani posebno osetljivi i u kojma je najlakše diskreditovati i diskvalifikovati političke protivnike.
Ukazuje se i da u napadima na dve reformske vlade, Ðinđićeve i Vučićeve, učestvuju isti društveno-politički akteri ,čiji je cilj da se sprečavanjem reformi zadrže ranije stečene privilegije i zaštite partikularni interesi.
"Napadi po pravilu dolaze iz redova konzervativnih delova SANU i crkve, ekstremno desničarskih i anarho-liberalnih delova inteligencije, identičnih predstavnika nevladinih organizacija, samoproglašenih medijskih eksperata, delova obaveštajno-kriminalnih struktura, ratnih profitera, medijskih magnata i finansijskih tajkuna", navodi Antidot.
U analizi se ukazuje da su u klevetanju Ðindića, a sada i Vučića učestvovali pojedinci poput Velimira Ilića, Olje Bećković, Teofila Pančića, Amfilohija Radovića, Gorana Markovića, Bože Prelevića, Matije Bećkovića, Dragana Maršićanina, Slaviše Lekića, Marka Jakšića, Nebojše Medojevića, Zorana Ivoševića, Gordane Suše, te mediji poput Blica, Vremena, BIRN-a, B92, NIN-a, Vijesti, Peščanika, Radija Slobodna Evropa, Nacionala, Kurira....
Kao primer identičnog mehanizma kriminalizacije Ðinđića i Vučića Antidot navodi izjave Velimira Ilića od 5. oktobra 2001. godine da je ''''Zoran Ðinđić doveo mafiju na vlast'''' i Boška Obradovića od 25. marta 2017.godine u kojoj kaže da je ''''Aleksandar Vučić šef političke mafije u Srbiji''''.
Da je reč o istoj matrici etiketiranja ukazuje poređenje saopštenja Demokratske stranke Srbije od 1. februara 2003. godine u kojem se Ðinđić optužuje da je ''''povezan sa vrhom organizovanog kriminala'''' i saopštenja pokreta ''''Dosta je bilo'''' od 30. marta 2017. godine u kojem se kaže da ''''država ne može da se obračuna sa kriminalom, jer je Vučić na čelu kriminala''''.
Kao uporedni primeri navode se, između ostalih, i izjave reditelja Gorana Markovića koji, na primer, u februaru 2003. kaže: ''''Strašno bih voleo kada bi se pojavio čovek koji bi mogao da se suprotstavi Ðinđiću i toj oligarhiji autokrata'''', a u maju 2016. izjavljuje: ''''Pod Vučićevom vlašću srljamo u sopstvenu propast. Na korak smo od fašizma''''.
U analizi Antidota se ukazuje da su najglasniji protagonisti kritike reformskih vlada upadljivo ćutali u periodu od 2004. do 2012. godine, a većina je hvalila tadašnje vlasti.
"Svi ekonomski pokazatelji govore da je upravo u tom periodu sprovedena najveća pljačka i devastacija Srbije - 24 kriminalne privatizacije, neodgovorna kosovska politika koja je rezultirala proglašenjem nezavisnosti Kosova, paljenjem zapadnih ambasada, sudskom odlukom da je proglašenje Kosova bilo zakonito, izvlačenjem ove teme iz UN", stoji u studiji Antidota.
Dodaje se da je u tom periodu u Srbiji uspostavljena najveća kontrola nad medijima od strane marketinških agencija bliskih kabinetu tadašnjeg predsedika Srbije Borisa Tadića.
Istraživanje je pokazalo da se primeri i sličnosti mehanizama potvrđuju i kroz medijsku relativizaciju pretnji kojima je bio izložen Ðindić nakon "slučaja Bagzi" i pokušaja atentata kod hale Limes, što se, navodi Antidot, poklopilo sa relativizacijom slučaja kada je pronađeno oružje u blizini porodične kuće Vučićevih roditelja u Jajincima.
U tekstu se ukazuje na gotovo identično poklapanje obrazaca kriminalizacije nosilaca vlasti u slučajevima ubistva Momira Gavrilovića 2002. godine i u slučaja ubistva Olivera Ivanovića u januaru 2018. godine, za šta je u delu javnosti, po sistemu etiketiranja, odgovornost pripisana državnom vrhu Srbije.
"Nedavna otvorena pretnja poslanika sa KiM Slaviše Ristića predsedniku Vučiću, samo potvrđuje da su pomenuti mehanizmi identični i da je mantra "proći ćeš kao Ðinđić" pretnja svima u Srbiji da se okanu reformi i puta u Evropi, jer ovde važi pravilo "ne talasaj brale, Srbija je ovo", navodi Antidot.
Komentari (31)