Izložbu je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom istakao značaj ovog dana za Srbiju i odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

- Danas je važan dan u istoriji Srbije, i rekao bih da odnosi Srbije i Amerike su svakako višeslojni i višeznačni. Treba da težimo što boljim odnosima sa najvećom silom. Da dobijemo najviše što možemo za naš narod. Rekao bih da danas u Srbiji svako zna kakve su nam bile prethodne godine u odnosima sa SAD-om, ali 30 godina ne čini celokupnu istoriju naših naroda - rekao je predsednik Srbije.

On je naglasio da zahvaljujući arhivu Srbije, danas imamo priliku da vidimo značajna dokumenta, citate, kopije telegram, koje su obeležile našu istoriju i kako jedan mali narod uspevao da bude partner tako velikoj i važnoj sili.

- Na primerima velikih američkih predsednika učili smo važnu lekciju o odgovornosti i mogu slobodno da kažem da postoje ljudi u našoj zemlji koji ne žele za sve da krive Ameriku, ali i SAD mora da razume da Srbija ne može da da više od onoga što jesu njeni interesi. Takvu Srbiju samosvesnu i željnu uspeha želimo i pokušavamo da izgradimo - rekao je Vučić.

Uz originalna dokumenta Arhiva Srbije, fotografije, izvode iz ondašnje američke i srpske štampe, izložba prati odnose dve države od potpisivanja Konzularne konvencije i Trgovinskog ugovora 1881. godine, do kraja Prvog svetskog rata 1918. godine.

Prijateljstvo, saradnja i savezništvo između Srbije i SAD izgrađivalo se kroz razne vidove diplomatskih, trgovinskih i kulturnih veza i kroz ostvarivanje zajedničkih istorijskih ciljeva u Prvom svetskom ratu.

Na izložbi su, između ostalog, predstavljena i dokumenta o imenovanju prvih diplomatskih predstavnika dveju država, telegram Vudroa Vilsona povodom obeležavanja Kosovskog dana u Vašingtonu, poslanica Roberta Lansinga, državnog sekretara SAD povodom Srpskog dana u SAD, kao i pismo zahvalnosti regenta Aleksandra Karađorđevića predsedniku SAD Vudrou Vilsonu na velikoj pomoći srpskom narodu.

Značajan deo izložbenog prostora posvećen je humanitarnoj ulozi američkih medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.

Misija Američkog crvenog krsta na čelu sa dr Edvardom Rajanom upućena je u Srbiju ubrzo po izbijanju rata, o čemu svedoči pismo Mihajla Pupina, srpskog generalnog konzula u Njujorku, upućeno srpskoj vladi 8. septembra 1914. godine.

Osim dokumenata iz perioda 1881. - 1918. godine, posebno zanimljiv i jedan od retkih sačuvanih dokumenata iz perioda pre uspostavljanja diplomatskih odnosa je i dopis Luja Čepkeja, američkog konzula u Bukureštu iz 1868. godine, kojim poslove američkog konzulata tokom svog odsustva poverava srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću.

Pored predsednika Vučića, prisutnima, među kojima su bili ministri u vladi Nebojša Stefanović, Nela Kuburović, Vladan Vukosavljević, Jadranka Joksimović, Zoran Ðorđević, Nenad Popović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, obratili su se ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

Izložbu organizuje Arhiv u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji, a autorke su Jelica Reljić i Ljubinka Škodrić.

Izložba će biti otvorena do 28. avgusta, od utorka do nedelje od 10 do 18 sati, uz slobodan ulaz.

 

PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE