Cene voća i povrća iz jednog razloga otišle u nebesa!

Mnogi voćnjaci i povrtnjaci stradali su u naletima olujne kiše i grada, a ponuda domaćih poljoprivrednih kultura u ovakvim uslovima značajno je umanjena, stoga su na našim trpezama uglavnom prisutni proizvodi iz uvoza.

NOVI UDAR NA DŽEP Uskoro ćemo u prodavnici ostavljati još VIŠE NOVCA, evo šta poskupljuje!

Tako su breskve danas za 50 dinara skuplje nego prošle godine, grožđe za 100, kruške za čak 120, a situacija po pitanju skoka cena slična je kada je reč o povrću.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran potvrdio je za naš list da su vremenske nepogode, grad i poplave naneli veliku štetu seljacima tako što su, pre svega, umanjili kvalitet poljoprivrednih kultura. 

- Velike količine padavina nikada nisu prijatelj voću. U odnosu na prethodnu godinu, sama količina voća nije upitna, ima voća, ali je kvalitet poljoprivredne kulture slabiji. Samo mali procenat kajsija, kruški, šljiva i jabuka je dobrog kvaliteta, pa poljoprivrednici pokušavaju da kroz visoku prodajnu cenu na pijacama nadomeste gubitke, jer će bar 50 odsto poljoprivrednih proizvoda otići u preradu - džem i rakiju - ocenio je on.

Sa ovom konstatacijom složio se i Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji. Ipak, naš sagovornik je dodao da klimatski uslovi nisu jedini razlog poskupljenja povrća i voća.

PUŠAČI SE HVATAJU ZA GLAVU Poskupele cigarete u Srbiji, evo koliko koštaju od danas!

- Poljoprivrednici zavise od vedrog neba i klimatskih uslova, a ove godine smo imali mrazeve i grad, a zatim i dosta kiše, pa je u uslovima veće kišovitosti veća i potrošnja sredstava za zaštitu od plamenjače i raznih drugih bolesti. Kada se radi o uvoznim proizvodima, na njih može da utiče i promena kursa dinara, u zavisnosti od zemalja i tržišta sa kojih se roba nabavlja. Ne vidim značajnu razliku između cena domaćih i inostranih proizvoda na našem tržištu - konstatuje profesor.

Ševarlić je ukazao i na druge razloge koji utiču na poskupljenje domaće poljoprivredne proizvodnje.
- Rast troškova proizvodnje prisutan je jer konstantno rastu cene repromaterijala za voćarsku proizvodnju, kao i rast cene dizela, koji se koristi u proizvodnji poljoprivrednih kultura. Na primer, za jedan hektar jabuka treba vam 300 litara dizela godišnje, a onda to pomnožite sa rastom cene naftnog derivata. Takođe, prisutan je deficit radne snage, berača, što značajno utiče na krajnju cenu proizvoda. Kad uračunate smeštaj, ishranu i nadnicu, to je izuzetno veliki trošak - kaže on.

Stručnjaci takođe navode da je otežavajuća okolnost za naše poljoprivrednike to što u Srbiji nisu najpovoljniji uslovi po pitanju subvencija, naime, u našoj zemlji su najmanje subvencije po hektaru u Evropi.

PROČITAJTE ŠTA SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE