Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u intervjuu za „Alo!“ rekao je da je sve spremno za današnji početak nove školske godine, u sklopu koje prvake i petake očekuje radikalna promena jer će za sticanje znanja koristiti i digitalne udžbenike. Ministar je govorio i o štrajkovima koji su ga dočekali, mogućem povećanju plata prosvetarima od više od 10 odsto, ali je komentarisao i optužbe da je sporni tender za elektronske dnevnike namestio svom prijatelju.
- Početak nove školske godine obeležiće digitalizacija i digitalni udžbenici, novi nastavni planovi i programi koji su predviđeni za prvi i peti razred, kao za i gimnazije. Takođe, imamo novi dualni program u srednjoj školi, a otpočeli smo i reformu visokog obrazovanja kroz reformu visokih strukovnih škola, odnosno formiranje akademija. Na dnevnom redu su i novi zakoni koji se tiču Fonda za nauku, već u septembru.
Trećina škola koristi elektronske dnevnike, a trenutno država smatra da možemo da uvedemo taj sistem u još 1.200 škola. Hrvati, koji su manji od nas, ovaj posao su obavili za četiri godine, i to sa mnogo više para - više od 40 miliona evra. Ukoliko elektronski dnevnici ne budu do kraja ove godine u svim školama u zemlji, za dve će biti.
2.000 učionica predviđeno je za đake koji će učiti iz digitalnih udžbenika
70 miliona dinara država je izdvojila za pilot-projekat „Digitalna učionica“
40 digitalnih udžbenika za prvi razred, a 66 za peti nalazi se u Katalogu digitalnih udžbenika
Šta prosvetari žele da postignu već tradicionalnim štrajkom pred početak nove školske godine?
- Prosvetari traže da imaju što bolju poziciju u pregovorima za platne razrede, i pošto su ti pregovori u toku, dakle nije ništa definitivno, prosvetni radnici dižu prašinu više nego što je potrebno. Ali ne mogu svi dobiti ono što im je krajnji cilj - da svi budu u devetoj grupi, jer se time automatski negira i sama matrica, odnosno da postoji razlika u kvalitetu rada. Krucijalno pitanje koje mora da se reši je da prosveta treba da se ujednači i uporedi sa socijalom, zdravstvom i ostalima koji su na budžetu. Sindikati će morati da imaju ulogu u tom procesu, a onda, ako pronađu da je neko potcenjen ili precenjen, dalje ćemo o tome razgovarati. Zakon stupa na snagu 1. januara 2019. godine, ništa nije zakucano, ima vremena za pregovore.
OSNOVCI, SPREMITE SE Uskoro nova pravila za malu maturu, zaboravite NA SVE ŠTO JE DO SADA VAŽILO!
Da li je realno da svi zaposleni u prosveti budu svrstani u deveti platni razred, zajedno sa lekarima?
- Realno je da ne mogu svi biti deveti, ali da dobar deo prosvete može preći u taj platni razred. Od Nove godine možemo da primenimo pedagoška zvanja koja samim tim otvaraju put ka višoj kategoriji kroz kategoriju kvaliteta.
Da li u budžetu ima prostora za najavljeno povećanje plata prosvetarima od 10 odsto?
- Uvećanje plata predviđeno je za zdravstvo i prosvetu, međutim, kad se kaže oko 10 posto, to može da znači devet, ali i 11. Uvek se gleda kakvo je stanje u budžetu, ako imate progresivni rast, a evo, prošle nedelje je potpisan ugovor za RTB „Bor“, odakle će država sigurno profitirati i uštedeti značajne pare, to su dobre vesti. Jasno je, ne možete obećavati plate ako ekonomija ne ide u dobrom smeru, već u suprotnom slučaju.
Ima li viška zaposlenih?
- Tehnološke višak jeste 4.500 ljudi, koji će biti preraspoređeni, dakle, neće biti otpuštanja. U zakonu postoji obaveza da se ti ljudi prvi razmeste, a neki od njih će i u penziju. Tehnološki viškovi u prosveti su samo posledica onoga što se dešava dugi niz godina - sve je manji broj dece, smanjuju se škole, a samim tim i fond časova.
„Divljim“ fakultetima se crno piše
- Ukoliko otkrijemo da akreditovani fakulteti i visoke škole imaju nelegalna odeljenja, strogo ćemo ih kazniti - najavljuje Šarčević.
- Kazna za odgovorno lice je 200.000, a za ustanovu dva miliona dinara. Dobiće razuman rok da ugase odeljenja, a ako to ne učine, izgubiće licencu za rad - kaže Šarčević.
Nažalost, nasilje u školama je naša realnost, šta sve, osim uvođenja kamera, Ministarstvo preduzima po tom pitanju?
- Radićemo i dalje na uvođenju kamera, školskih policajaca i na tome da se smenjuju direktori koji ne reaguju na pojavu nasilja u svojoj sredini. Nasilja ima više nego što se prijavljuje, da ne rešavate problem tako što ga sakrivate, nego rešavate kad kažete da sve mora da se prijavi, jer onda imate u vidu koji je obim i sa čim se borimo. Otkad smo predsednik Aleksandar Vučić i ja bili u Aranđelovcu, gde smo razgovarali sa đacima, slučaj od pre više od devet meseci, nasilje u školama je smanjeno za više od 60 odsto. Daleko od toga da je iskorenjeno, ali ga ima manje.
Tema nasilja zahteva drugačiji pristup države?
- Radimo koncept koji ima za cilj uvođenje jednosmenskog rada u školama. To je nova strategija koju pravimo, isto je pisalo u staroj strategiji, ali nije realizovano. Ako je dete u školi do pola pet, a pritom je izloženo svim dobrim sadržajima, gde je briga nastavnika da radi domaći, bavi se sportom, stranim jezicima, računarima… Đaci će u takvom slučaju biti izloženi manjem riziku kada je reč o nasilju, drogi i svemu drugom.
Spekulisalo se da je tender za elektronske dnevnike dobila firma na čijem je čelu vaš prijatelj, kako to komentarišete?
- To je smešno. Na tenderu je pobedio „Telekom“ kao ogromna državna kompanija, a „Tesla“ je podizvođač, pošto to radi u regionu najbolje i najduže. Reč je o specifičnom poslu. „Telekom“ kao velika kompanija ima svoje resurse, ali joj trebaju podizvođači, koje sam bira. Kako sam ja doveden u vezu sa tim? Pa tako što sam pre osam-devet godina radio u mojim ustanovama ono što radi Srbija danas. „Tesla“ je u mojoj privatnoj ustanovi radio pre osam godina, ali ne samo u mojoj, već i u 30-40 ustanova po Srbiji. Pre godinu dana, „Teslu“ je angažovao „Samsung“ kao donaciju, i ako vam neko radi donaciju, ne košta vas ništa i uvedete trećinu škola u taj sistem, valjda je to za pohvalu.
Đuro je šakom i kapom delio državne pare
Nedavno je konačno smenjen direktor Beogradske poslovne škole, kakva je trenutno situacija u toj ustanovi?
- Đuro Đurović je smenjen jer je nedomaćinski poslovao. U tom smislu, nije to njegova para da može da deli koliko i kome hoće, ni on ni drugi, radi se o državnom novcu koji mora da se uplati u budžet. Kad bude osnovao svoju ustanovu, neka deli kome i koliko hoće. S druge strane, imamo paradoksalnu situaciju, studentima se gotovo naplaćuje i vazduh, a strategija kaže - što više visokoobrazovanih ljudi, jasno je da tako nešto jedno s drugim ne ide. Počela je reforma visokih strukovnih studija, ne zbog Đurovića, nego zbog potrebe da se tako nešto uradi.
Pročitajte još:
PROČITAJTE JOŠ VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE
Komentari (2)