Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas, komentarišući izveštaj Fiskalnog saveta pod nazivom „Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019.", da mu je izuzetno drago što taj nezavisni državni organ potvrđuje ekonomske rezultate Vlade Republike Srbije, te da su u nekim projekcijama za narednu godinu članovi Saveta čak optimističniji nego Ministarstvo finansija.
VREDNOST 22 MILIONA Mali: Projekat TPS Zemun biće završen do kraja 2021. godine
Mali je istakao da se u izveštaju Fiskalnog saveta navodi projekcija da će budžetski suficit u 2018. godini biti 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je čak više od projekcije Ministarstva finansija, koja predviđa 0,6 odsto BDP-a.
“Pre samo četiri godine, deficit opšte države je iznosio 258 milijardi dinara, a ove godine govorimo o suficitu od oko 28 milijardi dinara. To je ogroman pomak napred i samo jedan od elemenata koji govori o stanju naših finansija. Takođe, drago mi je što su projekcije Fiskalnog saveta da će rast BDP-a ove godine biti 4,4 odsto, što je i više nego što smo mi predvideli “, rekao je ministar finansija.
Komentarišući deo izveštaja koji se odnosi na visinu javnog duga u BDP-u, Mali je rekao da se slaže sa projekcijama Fiskalog saveta, koje kažu da se javni dug približava “bezbednoj zoni od 50 odsto BDP-a”, te da očekuje da se, ukoliko se prevremeno otplate pojedini krediti, javni dug spusti i ispod 50 odsto BDP-a.
Kada je reč o projekcijama za iznos deficita za sledeću godinu, Mali kaže da je predviđeno da deficit iznosi 0,5 odsto BDP-a, odnosno oko 28 milijardi dinara, te da će svakako više novca biti uloženo u javne investicije.
“U budžetu za narednu godinu planiramo 25 milijardi dinara više za javne investicije, jer želimo da ulažemo u infrastrukturne projekte, koji su važni za život naših građana. To je u apsolutnom iznosu 208 milijardi dinara i biće utrošeni za izgradnju puteva, mostova i železnice“, rekao je Mali.
On je dodao da je, kada je reč o poreskom opterećenju zarada, doneta važna odluka da se ono smanji sa 63 na 62 odsto, što je samo prvi korak, te da će naredne godine razmotriti dalje rasterećenje zarada, a sve kako bi domaća privreda postala konkurentnija.
„Prostora za dalje smanjenje poreskog opterećenja prosečne neto plate ima, ali smo obazrivi jer ne smemo da ugrozimo teško stečenu fiskalnu stabilnost i opšti makroekonomski ambijent. Osim ove odluke, doneli smo i niz drugih mera koje će rasteretiti privredu, kao što su promena načina proračuna poreske amortizacije, i ukidanje pojednih naknada. Sve to poboljšaće privredni ambijent”, istakao je ministar Mali.
Kada je reč o uređenju penzijskog sistema i sistema zarada, ministar kaže da će tokom 2019. godine na sistemski način urediti usklađivanje penzija i plata, kako bi se očuvala i povećala kupovna moć građana.
Pratite nas na Instagramu i Fejsbuku
Komentari (6)