Živeli smo kako doliči pravim katolicima. Uzeli smo se iz ljubavi i poštovanja. Nevinost smo čuvali do prve bračne noći. No umesto vođenja ljubavi doživeli smo užas. Ovakav brak nema smisla. Oboje želimo decu, ali kako kad ne možemo da ga konzumiramo? Jednostavno, znate, nije ulazilo...
Potresna priča ovoga para iz jedne istarske parohije okončana je takozvanim crkvenim razvodom braka, nekada vrlo komplikovanim postupkom u kojem razvod na kraju odobrava sam Papa. Postupak je nedavno pojednostavljen, zahvaljujući inicijativi pape Franje, ali slučaj nesrećnog istarskog para, kojem je dimenzija muškarčevog polnog uda bila nesavladiva prepreka na putu do srećnog zajedničkog života.
Sveštenik koji je venčao ovaj par u jednoj maloj istarskoj parohiji u retkim trenucima svedoči o ovoj tužnoj i neprijatnoj epizodi mladog para (dakako, ne otkrivajući identitet nesrećnika), želeći da ih tako upozori na sve moguće prepreke koje bi se, od prve bračne noći, mogle naći pred njima. Kad mlade vernike koji se pripremaju na čin venčanja želi da nauči bračnim problemima i “valjanim razlozima za odvajanje parova od stola i postelje” pojašnjava da ono što mnogi spominju kao fizičku prednost kod muškarca može biti velika prepreka uspešnoga braka. Naravno, reč je o ogromnom muškom plnom organu zbog kojeg ni istarski par nikako nije uspeo da konzumira brak.
Par je tako na kraju dobio dopuštenje Svetog Oca za razvod braka. Danas su, kažu poznanici, oboje srećni sa novim partnerima “odgovarajućih dimenzija”, u braku, imaju i decu. Zanimljivo, u istoj maloj parohiji “crkveni razvod” odobren je još jednom paru u zadnjih 15-ak godina.
Crkva mora najmanje deset godina da skriva sve detalje o razvodima brakova pod njenim okriljem. Ali nemogućnost konzumiranja braka svakako jeste problem za koji i Vatikan ima razumevanja.
Na stranicama Međubiskupskog suda navode “12 crkvenih zakona božanskog ili crkvenog prava koje čine osobu nesposobnom za valjano sklapanje ženidbe”. Među njima, doduše, nema problema odgovarajućih dimenzija, ali jest izrekom navedena “trajna polna nemoć”.
Postupak tzv. cvrkvenog razvoda je precizno definisan. Pre odlaska na sud i predavanja zahteva za “razvod”, parovi moraju proći savetovanja sa sveštenikom, potom odlaze u kancelariju za davanje saveta pri Međubiskupijskom sudu prvoga reda u Zagrebu, pa ih šalju u porodična savetovališt, pa na kraju razgovaraju sa stručnjacima u crkvenom pravu.
Bez pravnih temelja i dokaza parovi ne mogu ni predati zahtev za pokretanje parnice.
Brak može biti rrazrešen samo onda kad bračni drugovi nisu “međusobno na ljudski način izvršili bračni čin prikladan za rađanje dece kojim bračni drugovi postaju jedno telo”, tumači se u crkvenim dokumentima.
Pratite nas na Instagramu i Fejsbuku
Komentari (0)