Evo kako to radi jedan penzioner iz sela Ostojićevo!

Da se uzgoj gusaka isplati, govori primer prosvetnog radnika Mikloša Repergera, koji pred odlazak u penziju, planira da poveća proizvodnju i otvori mini klanicu.

Mikloš Reperger iz Ostojićeva je nastavnik fizike i hemije u Gornjem Bregu i Tornjošu, ali je i najveći odgajivač gusaka u svom selu.

U prostranom dvorištu trenutno je oko 300 gusaka, a pošto je period parenja, Mikloš očekuje da će ih uskoro biti više od hiljadu. Guske nisu zahtevne i najviše jedu travu, kukuruz, detelinu i potrebno im je obezbediti dosta vode.

- U svakom slučaju, perje je tu najinteresantnije. Dosta lepo se to prodaje i stoga imaš dosta koristi. To je najvažnije. Naravno, posle se može prodati i guščja mast. Prodaje se i džigerica - navodi Mikloš Reperger.

Zoltan Reperger, Miklošev sin, dodaje da je njegov posao da čuva i hrani guske.

- Kad je vreme čerupanja, pomažem ženama - navodi Reperger.

Na severu Banata po guščarstvu je najpoznatiji Mokrin kraj Kikinde, gde će nastupajućeg vikenda biti održano finale 33. Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana.

- Dvadesetih godina prošlog veka jedan lekar je to započeo, a ‘86. je osnovano udruženje i takmičenje koje izgleda kao i danas - kaže Živica Terzin, predsednik Udruženja "Belo pero" iz Mokrina.

U Mokrinu je više od stotinu odgajivača, a na ovogodišnjoj, kako domaćini kažu, svetskoj smotri gusaka biraće se najlepše jato, najteža guska i gusan. Neizvesno će biti u finalnoj borbi belih gladijatora, za koje su se nakon dvomesečnih kvalifikacija plasirali gusani Margitares i Cezar.

Čerupanje gusaka zbog perja traje od proleća do jeseni, četiri do pet puta u sezoni, a potom se guske kolju zbog mesa ili dalje zadržavaju još godinu ili dve. Od jednog čerupanja guske dobije se oko 100 grama perja, pa tako u sezoni bude 400-500 grama po jednoj guski odnosno od 5 do 6 evra.

Za ishranu gusaka kod kuće, najbolja je zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz, ali potrebna im je i trava. Težina guščije džigerice najčešće povećava klјukanjem, a zavisno od vrste gusaka, džigerica može biti teška od 0,5-1kg. Osim džigerice, tražena je i guščija mast, koja je od davnina poznata kao lek, a i danas ima istu primenu.

Pre gotovo 50 godina na vojvođanskim pašnjacima bilo je oko milion gusaka, a Srbija je bila treća u svetu po izvozu perja. Tada je u selima gotovo svaka porodica uzgajala ovu živinu, a naročito su se banatska polja belela od gusaka.