Vučić i Han otvaraju obnovljenu Golubačku tvrđavu!

Golubačka tvrđava, srednjevekovno utvrđenje iz XIV veka, podignuto na samom ulazu u Ðerdapsku klisuru, obnovljena je uz finansijsku podršku Evropske unije.

Vučić i Han su tokom obilaska kompleksa Golubačke tvrđave, posetili Palatu i izložbu o vitezovima postavljenu u Kuli 8.

Prisutne su na svečanom otvaranju pozdravili direktorka Društva za razvoj turizma Tvrđava Golubački grad Iskra Maksimović, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i ambasador Austrije u Srbiji Nikolaus Luteroti.

Obnova Golubačke tvrđave počela je u septembru 2014. godine i u nju je uloženo, kako je za Tanjug rekla direktorka Društva za razvoj turizma tvrđave Golubački grad Iskra Maksimovic 8,5 miliona evra, od toga 8,36 miliona evra u rekonstrukciju i ta sredstva su izdvojena iz dva IPA fonda (2011. i 2016), a jedan deo je dala Austrijska razvojna agencija.

Država je uložila oko 400. 000 evra u opremanje Vizitorskog centra i razvoj infrastrukture u podnožju tvrdave.

Turisti koji ce u subotu moći da vide celokupan obnovljen kompleks i koje čekaju brojna iznenadenja, zapravo do sada nisu imali mogucnost da udu u samu tvrdavu iz bezbednosnih razloga.

Sada ce moći da obidu sedam od devet kula i Palatu, prostor od 600 kvadratnih metara, u kojoj ce biti digitalna prezentacija istorijata tvrdave i projekcije filmova o rekonstrukciji.

Palata, izgrađena blizu Dunava, sama po sebi je vrlo atraktivna, a uz hologram sa 3D modelom tvrdave i digitalnim prezentacijama bice još zanimljivija posetiocima.

U kuli 5 koja se naslanja na Palatu, na cetiri sprata, razlicite prezentacije dodatno ce približiti turistima istoriju Golubacke tvrdave, a u kuli 8 bice predstavljena izložba o golubackim vitezovima i cuvenoj bici koja se dogodila 1428. godine.

Fascinacija tvrdavom Golubac traje još iz vremena kada je podignuta, što se vidi i iz zapisa srednjovekovnih putopisaca, pre svega zbog mesta na kome se nalazi.

Podignuta na Dunavu, na ulazu u Đerdapsku klisuru, sa devet kula, od kojih je najviša Donžon kula, koju je Feliks Kanic nazvao Šešir kulom zbog njenog oblika, Golubacka tvrdava je građena da bude neosvojiva zbog čega kule nisu povezane i svaka predstavlja malo utvrdenje.