Užička gimnazija je najstarija prosvetna institucija Srba u ovom kraju, a peta „po starosti“ u Srbiji.

Postoji 168 godina, a stvorena je u najznačajnijem istorijskom periodu borbe Srba za nezavisnost i samostalnost, u prvoj polovini XIX veka. Ministarstvo prosvete Namesništva "knjaževskog dostojanstva" objavljuje u "Srpskim novinama" 1839. godine odluku da se u Užicu osnuje i zavede Polugimnazija, koja je trajala dve godine. Prvi postavljeni nastavnik bio je Milan Mijatović. Tokom Prvog svetskog rata Gimnazija je bila zatvorena prve tri godine, a đaci su se vratili u klupe tek 1918. godine, pred kraj Velikog rata. U Drugom svetskom ratu užička gimnazija je radila u kontinuitetu, ali neredovno.

Današnju zgrada Zgradu Užičke gimnazije, izgrađenu u stilu akademizma sa dekorativnim elementima neorenesanse, projektovao je inženjer Venceslav Čihak. Spoljna kompozicija zdanja je u mirnom neorenesansu, lepih proporcija, sa primesom toskanskih i jonskih pilastra u spratovima i sa rustikom i polukružnim otvorima u prizemlju. Drugi sprat je dograđen 1924. godine.