Posle rekordno tople decenije, završene sa 2019. godinom koja je bila druga najtoplija registrovana na planeti, '20-te godine 21. veka počinju istim trendom.

U januaru je tako prosečna temperatura na planeti prešla za 0,03 stepena temperaturu iz januara 2016. koji je bio najtopliji januar do sada zabeležen i bio je za 0,77 stepeni topliji od januara iz referentnog perioda 1981-2010, navodi se u saopštenju Copernicusa, prenosi Beta.

Većina zona u svetu beležila je temperature višu od prosečnih. Tako je, naprimer, u Evropi temperatura bila 3,1 stepen viša od proseka za referentni period 1981-2010.

Najtoplija decenija od početka mjerenja

U delu severoistočne Evrope, Skandinaviji i delu Rusije razlika je čak prešla šest stepeni više nego u periodu 1981-2020.

Prema Copernicusu, pet najtoplijih godina su upravo bile pet poslednjih godina, kada je temperatura porasla za između 1,1 i 1,2 stepena iznad temperature u predindustrijskoj eri. Decenija 2010-2019 je takođe bila najtoplija od početka merenja.

Zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte nastale kao posledica ljudskih aktivnosti, planeta je već jedan stepen toplija nego u predindustrijskoj eri, što ima razorne posledice širom sveta, kao one što su obeležile 2019. godinu, izuzetno jake požare u Australiji ili periode velike vrućine tokom leta u severnoj hemisferi.

Sadašnjim tempom planeta bi mogla da dobije do četiri ili pet stepena do kraja veka.