Australija je takođe patila od "hronične" kupovine toalet papira iako se radi o proizvodu kog ima sasvim dovoljno.

Stručnjak za rizike iz Australije objasnio je da je stvaranje zalihe relativno jeftina akcija, a ljudi vole da misle da "rade nešto kada osete opasnost".

Ljudi radije pokušavaju u potpunosti da eliminišu jednu vrstu eventualno površnog rizika, a ne da učine nešto što bi ozbiljno umanjilo ukupni rizik.

Zbog nagomilavanja se osećamo sigurno, a to je posebno tačno kada se svet suočava s novom bolešću nad kojom nema skoro nikakvu kontrolu.

Takođe je moguće da smo biološki programirani za skladištenje, kao pojedine životinje poput ptica, veverica i drugih koje imaju tendenciju prikupljanja stvari.

Postoji nekoliko načina rešavanja nestašica, uključujući i one uzrokovane skladištenjem. Najbolji je uveriti ljude da to prestanu da radie, posebno s proizvodima poput toalet papira, kog ima dovoljno. Međutim, logika često zakaže kada se bavimo emotivnim pitanjima, piše Mic.com.

Drugi način je da vlade raspodele robu određujući tačno koliko svaka porodica dobije. Tokom Drugog svetskog rata, a i drugih ratova, taj princip se koristio za mnoge proizvode poput šećera, kafe, mesa...

Prodavnice ponekad i same uvode sličan princip kada recimo, ograniče da svaki kupac može odednom kupiti samo tri paketa toalet papira.

Savremene ekonomije rade na poverenje, a COVID-19 ruši to poverenje. Ljudi gube veru da će moći da kupe ono što im treba, kad im zatreba. To dovodi do nagomilavanja proizvoda poput toalet papira.

U slučaju da dođe do izolacije treba pratiti instrukcije Vlade, a nikako stvarati zalihe proizvoda kog ima dovoljno.

Ovde takođe spadaju i ostale životne namirnice poput brašna, šećera, ulja, kvasca...