Na današnji dan pre 79 godina Smederevo je prestalo da postoji.

Pre tačno 79 godina, 5. juna 1941. godine, dogodila se "srpska Hirošima". Eksplozija koja je zbrisala grad Smederevo i odnela živote nekoliko hiljada ljudi.

Stotine hiljada tona eksploziva koje je prikupljano sa celog Balkana i lagerovano u tamošnoj tvrđavi eksplodiralo je u 14 časova i 14 minuta i sravnilo gotovo čitav grad sa zemljom.

Ni skoro osam decenija nakon tragedije nije poznato koliko je tačno ljudi poginulo tog dana, kao ni šta je bio uzrok eksplozije. Veruje se da je stradalo najmanje 4.000 ljudi, od kojih 2.500 građana Smedereva.

Oni koji su preživeli tragediju tvrde da je prvo došlo do eksplozije puščane municije, potom one za teška naoružanja.

Eksplozija je bila toliko strahovita da su kroz vazduh leteli delovi vagona, ali i železničke stanice. Grad su zasule kamenice i tela stradalih.

Činjenica da je železnička stanica bila udaljena na svega 50 metara od mesta eksplozije doprinela je ogromnom broju žrtava. Baš u tom trenutku kreao je voz za Veliku Planu. Kobnog dana bio je i pijačni dan, pa je na stanici bio veliki broj seljaka, ali i maturanata jer su 5. juna deljene i diplome.

- Kada sam se osvestio, ležao sam na ruševinama neke zgrade, ispostaviće se zgrade železničke stanice. Udaljen sam bio od koloseka 30 metara. Svuda je bio mrak, samo jedna ogromna, visoko uzdignuta pečurka od dima natkrila je prostor oko tvrđave stanice. Zahvaljujući tome što sam pokrio dlanovima oči sačuvao sam vid inače bih ostalo slep, jer su posekotina na šakama bile duboke i velike. Pipnuo sam se po glavi, kose više nisam imao. I nikada nije nikla nova. Od odela, kaiš na pantalonama sačuvao je deo donjeg veša… Sve drugo je sa mene nestalo – prisećao se Višeslav Joza Miloradović, tada maturant smederevske gimnazije.

U eksploziji je poginuo i najveći deo ansambla novosadskog Narodnog pozorišta, koji je prethodne večeri igrao „Đida“ u Smederevu, a došli su i da podignu zaostale plate. I oni su krenuli vozom.

Tanasije Savićje kobnog jutra i zvanično završio sedmi razred gimnazije, a za popodne je sa školskim drugovima imao velike planove - da kroz kapije tvrđave gledaju srpske ratne zarobljenike kako slažu oružje, municiju, sanduke eksploziva i drugi ratni materijal koji se već oko mesec dana nalazio unutar zidina.