Beogradskoj novinarki Ljiljani Smiljanić jedan slučajni prolaznik, turista iz Rusije, spasio je život. Naime, ova penzionerka je jedno jutro krenula u šetnju i na kafu, ali je umesto u kafiću u strogom centru Beograda završila u bolnici... Ne seća se svih detalja jer joj je bol pomračio um, pamti bolničke dane i dug rehabilitacioni oporavak i ne može da oprosti neodgovorno i nesavesno ponašanje komšije koji je u hodnik bacio tu gvozdenu grdosiju.

- Strašan je to bio pad, imala sam nepodnošljive bolove, toliko jake da nisam smela ni da pomislim da se pomerim, a onda sam se našla u nesvesti. Probudio me je Rus, turista koji je u toj zgradi u Vasinoj ulici u Beogradu iznajmio stan. Zamolila sam ga da me odnese kod frizerke, u lokal pored ulaza, odakle je ona zvala hitnu pomoć, priseća se za Alo.rs Ljiljana Smiljanić.

Ova novinarka Tanjuga u penziji dodaje da joj je žao što nije ostala u kontaktu sa mladićem koji ju je spasio, niti ga je pitala kako se zove, ali da će mu zauvek biti zahvalna.

-Uverena sam da bih umrla da me on nije podigao. Završila sam na VMA, gde su mi ušili glavu, namestili iščašeno rame, a onda sanitetom prebacili na Kliniku za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, gde sam naišla na predivnog profesora Vitomira Rankovića, nažalost danas pokojnog, koji mi je omogućio da me prime i po hitnom postupku operišu, ugrade veštački kuk, priseća se Ljiljana Smiljanić.

Iako su bolnički dani i rehabilitacioni period potrajali, zahvaljujući ljubavi prema životu i ljudima, ova nesvakidašnja žena se potpuno oporavila. Nastavila je da uživa u šetnjama sa kučetom i dugim ispijanjima kafe, ali i da piše. Ljiljana Smiljanić je objavila tri romantične knjige - „Talasi“, „Knjiga u knjizi“ i „Plavo ćebe“, a sada priprema i četvrtu „Anžela i druge priče“, koju je nazvala po baki Anželi, inače Francuskinji.

Naša sagovornica Ljijana Smiljanić je kao dete rasla po rezidencijama, u Ankari, Atini, Parizu, jer je bila unuka i ćerka diplomata, a onda se i udala za jednog diplomatu. Nakon Filološkog fakulteta, pre više od tri i po decenije uplovila je kao tanjugovac u vode „sedme sile”. Radila je kao ratni izveštač, te učestvovala na poslednjoj konferenciji Pool - a novinskih agencija nesvrstanih zemalja u Angoli 1987. godine...