Napadi na Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića, imaju poznati i već viđeni rukopis Dragana Đilasa, koji u svom izopačenom shvatanju stvari, misli da se ovakvim bednim, pokvarenim i opasnim podvalama vodi politika.

Istina je, međutim, da ovde nema nikakve politike, već se svesno i namerno, lažima i izmišljotinama, Danilu Vučiću crta meta na čelu i vrši njegova kriminalizacija.

Ovo nisu prvi gnusni napadi na porodicu Aleksandra Vučića, ali ni ovoga puta niko od onih što javno reaguju čak i onda kada nema nikakvih napada i što ih mnogo potresaju lažne suze i amatersko glumatanje, nije ni rečju uzeo u zaštitu decu koja su zaista žrtve progona, praćenja i ludačkih konstrukcija, isključivo zbog toga što organizatori tih napada mnogo mrze njihovog oca.

Ali, ako već oni ćute, progovoriće Srbija. I 21. juna će im pristojna i normalna Srbija jasno poručiti da se gadi njihovog licemerja i da ne prihvata njihove umobolne kampanje, njihovu mržnju i progone.