Pravi trenutak za veliku i konačnu "čistku" zločinaca na Kosovu

To je, na kraju krajeva, i glavni preduslov za stabilizaciju i napredak društva u ovoj okupiranoj južnoj srpskoj pokrajini i kao takav bi trebalo da bude strateški cilj ključnih zapadnih partnera u međunarodnoj zajednici, ukoliko su oni iskreni i opredeljeni ka vladavini prava i demokratiji, poručuje Čović povodom izbora na KiM koji će uslediti jer je Ustavni sud u Prištini proglasio vladu Avdulaha Hotija nelegitimnom.

Izbori na KiM šansa za čišćenje političke elite

- Hapšenja i ekstradicija nekolicine nekadašnjih vođa OVK pokazali su se kao efikasan način prekomponovanja političke scene, jer je PDK izgubio na uticaju i snazi odlaskom Tačija i Veseljija u Hag. Ali, mislim da bi isti recept trebalo da se primeni i na ostale iz te grupe, a pre svega na Haradinaja, Ljimaja i njima bliske krugove. To bi, siguran sam, doprinelo dugoročnoj stabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji i u čitavom regionu - kategoričan je Čović.

Međutim, kako dodaje, veliko je pitanje u kojoj meri će se pokazati doslednost u primeni odluka Ustavnog suda u Prištini, zbog čega je i došlo do pada Hotijeve vlade.

- U praksi, primena odluka Ustavnog suda je selektivna i politički motivisana, a mi smo to već videli naročito na primeru ZSO i poštovanju zaštićene zone oko manastira Dečani. Ali, ukoliko se pomenuta odluka dosledno sprovodi, ni Aljbin Kurti, koji je zbog anarhističnog delovanja krivično gonjen i osuđen, neće moći da se kandiduje, bez obzira na pokušaje spinovanja i članova njegove stranke i naklonjenih mu nemačkih medija bliskih vladi u Berlinu, koji su rešili da zatvore oči pred jasnim slovom zakona i vladavinu prava primene selektivno, samo onda kada njima to odgovara - poručuje Čović.

Povodom Kurtijeve kandidature na sledećim izborima vode se polemike, jer je sud u Prištini osudio 2018. godine četvoro zvaničnika Pokreta Samoopredeljenje na zatvorske kazne zbog bacanja suzavca u kosovskom parlamentu. Osnivač pokreta, Aljbin Kurti, osuđen je na 18 meseci zatvora, uslovno na dve godine. Osim njega na uslovne kazne osuđeni su i Aljbuljena Hadžiju, Donika Kadaj Bujupi i Faton Topali.

Advokat Arianit Koci napisao je na Fejsbuku da na sledećim vanrednim izborima, za koje se očekuje da će biti raspisani u januaru 2021, lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti "može da se kandiduje", jer se u njegovom slučaju, pravno gledano, primenjuje odredba iz Krivičnog zakona koji je bio na snazi kada je počinilac osuđen, i u tom slučaju ne postoje pravne posledice kada je lice osuđeno na uslovnu kaznu zatvora.

Pokušaj pranja zločinačke istorije

Nebojša Čović smatra da treba pomenuti i pisanje medija na nemačkom o radu Specijalizovanog veća, gde se zločini protiv čovečnosti počinjeni nad Srbima i ostalim nealbancima samo usputno spominju, a puna pažnja se poklanja isključivo zločinima protiv političkih neistomišljenika među samim Albancima.

- To moram da nazovem skandaloznim pokušajem spinovanja i relativizacije genocidnog, zločinačkog poduhvata njihovog nekadašnjeg saveznika, to jest Oslobodilačke vojske Kosova, koji je imao za cilj da istrebi nezaštićene Srbe na Kosovu i Metohiji u trenutku kada su delovi ove naše teritorije bili što pod neformalnom, to i pod formalnom vojnom i bezbednosnom kontrolom NATO-a. Imajte u vidu da je 17 novinara ubijeno i nikada ništa nije razjašnjeno. Pa Goraždevac, pa autobus u Podujevu... Da ne nabrajam - ističe Čović.
Nikada ništa nije razjašnjeno, iako je armada NATO dole bila prisutna, Unmik-a, policije svih vrsta, i javnih i tajnih, podvlači naš sagovornik.

- Kada je Dik Marti vršio istraživanja ovih zločina, njemu je primarni fokus bio upravo ovaj udruženi, genocidni zločinački poduhvat OVK i NATO-a protiv Srba i ostalih nealbanaca, a tek sekundarni politička ubistva. To je jasno pokazala i rezolucija Evropskog parlamenta na osnovu koje su i uspostavljena ova Specijalizovana veća. Ovi zločini, naročito trgovina organima srpskih zarobljenika i otetih lica na teritoriji NATO članice Albanije, po svojoj monstruoznosti mogu da se porede samo sa zločinima nacističke Nemačke - kaže Čović.

Stoga, kako navodi, još više čudi ovaj očigledno sistematični pokušaj spinovanja i pranja zločinačke istorije kriminalnih saveznika NATO-a, u nezakonitom otkidanju, otimanju dela teritorije jedne suverene evropske države i etničkom čišćenju stotina hiljada civila, pre svega srpske nacionalnosti.

Zločince izvesti pred lice pravde

Na pitanje da li će doslednost primene odluka Ustavnog suda u Prištini pre svega zavisiti od raspoloženja nove američke administracije u Vašingtonu, Čović odgovara potvrdno.

- Oni su odluke Ustavnog suda i do sada selektivno primenjivali jer su one bile čisto politički motivisane. Zapravo, jedinu istinu koju je ikada izrekao taj Ramuš Haradinaj bilo je kada je rekao – šta će njemu ministar spoljnih poslova, šta će mu maltene vlada, kada sve to ima u Vašingtonu i Briselu. Tako da, ako se tumači po Ustavnom sudi, Kurti ne bi mogao niti smeo ni da se kandiduje. A ukoliko se stvarno želi u perspektivi doći do nekih konstruktivnih rešenja problema Kosova i Metohije, onda ovi likovi svi treba da budu izvedeni pred lice pravde -  primećuje Čović.
Unmik i Kfor, dodaje nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za KiM, u svojoj dokumentaciji imaju, kako kaže, sve šeme.

- Oni imaju sve šeme kompletnih ratnih zločina i kompletnog organizovanog kriminala na prostoru Kosova i Metohije. Možemo da dođemo do lakog zaključka – ako vi sve to znate, a ništa ne preduzimate, onda postajete saučesnici u svemu tome. I nemojte više da nas pravite ludim, jer niko od nas nije ni lud, niti neobrazovan, niti smo ljudi nekih drugih kategorija - zaključuje Nebojša Čović.

Podsetimo, Vlada kosovskog premijera Avdulaha Hotija pala je u ponedeljak, nakon što je Ustavni sud u Prištini utvrdio da je glas poslanika Etema Arifija u vreme izbora ove vlade bio nevažeći. Vanredni parlamentarni izbori, prema odluci suda, trebalo bi da se održe u roku od 40 dana od njihovog raspisivanja od strane predsednika Republike.