Nakon što je u Nacionalnom muzeju u Tirani srpski srednjovekovni manastir Visoki Dečani predstavljen kao albansko kulturno dobro koje je podigao izvesni albanski velmoža, ponovo su odlučili da prekroje srpsko nasleđe, pa su prisvojili i našu epsku narodnu pesmu „Zidanje Skadra“!


Albanski umetnik Đerđ Kola, koji će u ambasadi te zemlje u Briselu naredne subote predstaviti izložbu slika i promovisati knjigu „Albanske legende“, za najavu je koristio detalje iz najpoznatijih srpskih legendi, a jedna od njih je i naša čuvena epska pesma „Zidanje Skadra“. Ovaj beskrupulozni falsifikat prva je otkrila Tatjana Petrović, slikarka iz Majdanpeka, koju je to šokiralalo.


- Pratim radove svojih kolega, pa sam tako na Fejsbuku pratila i radove tog albanskog umetnika, a onda sam na njegovoj stranici videla najavu te izložbe. Sve bi bilo u redu da na plakatu kojim se izložba najavljuje nisam videla sliku žene koja je sazidana u kamenu. Odmah sam prepoznala motiv iz naše epske pesme „Zidanje skadra“ i to me je mnogo potreslo - priča Tatjana za „Alo!“. Revoltirana, odmah je pisala umetniku tražeći objašnjenje.


- Pitala sam „da li je to legenda o zidanju Skadra?“ i „da li je to priča o tri brata Mrnjavčevića? To je Gojkova verna ljuba? Da li je to albanska legenda?“. Umesto odgovora, on je onemogućio vidljivost te objave na svojoj Fejsbuk stranici. Smatram da nije u redu da našu istoriju, mit, veru i legendu bilo ko prisvaja i pretvara u svoju. U toj pesmi se vide čista duša Gojkova i velika duša srpske majke koju nema bilo ko i koja je žrtvovala svoje materinstvo za znamen srpski. Muka mi je da se prodaje „vera za večeru“ - završava ona.

Komentarišući ovaj slučaj, istoričar Predrag Marković ističe da nimalo nije iznenađen.
- Kao i obično. Pošto nemaju svoje kulturno nasleđe, Albanci otimaju tuđe. Otimali su nam šume, njive, sela, gradove i sve što se moglo oteti, zato i ne čudi što su sad počeli i epske pesme - kaže Marković za „Alo!“.