- Setio sam se jednog čoveka koji je kad su mu govorili da je pobegao, izbegao, odgovorio: Ne, ja sam demonstrativno napustio teritoriju - ispričao je Baja uz osmeh.
Pročitajte još:
Bajini roditelji su 1995. godine napustili njegov rodni Gubin, a dosta Bajinih pesama je ostalo i izgorelo u zapaljenoj kući. Kada su došli, Baja im je napravio kuću.
ZLOČIN KOJI TRAJE Evo zašto je 4. avgust 1995. najtužniji dan u novijoj srpskoj istoriji!
- Zamisli da sam ja bio neki probisvet, budaletina, narkoman ili pjano neki, pa sve potrošio što sam stekao. Gde bih ja primio roditelje? Šta bih sa ocem koji je meni spasio život kad sam imao sedam godina. Ja sam njima kupio plac, napravio kuću - ovo je Neđuka tvoje - ispričao je Baja u specijalu "To sam ja".
Govoreći o povratku pod Dinaru, Knindža ne krije setu.
- Kraj tih starih vrata te uhvati seta, tuga te ubije, a neki ponos je opet da si došao tu tim stepenicama obraslim u mahovinu. Jedna breza je izrasla iz kamenog zida u kući, pored prozora gde sam ja spavao kad sam bio mali. Sve počinje i završava se u Gubinu, pod Dinarom – zaključio je Baja.
I pored svega što se desilo, Baju ne napušta dobro raspoloženje, čak se zna nasmejati i kada priča anegdotu o najtužnijem događaju, a po tome se i srpski mentalitet razlikuje od mentaliteta drugih naroda, između ostalog i hrvatskog.
Bonus video
Munjeviti start i izlazak srpskih tenkista
Komentari (0)