Trošna kuća bolesnog Rada samo što se nije srušila, nemoćni gorštak sa strepnjom čeka svaku noć (FOTO)

Rade je narušenog zdravlja, posle operacije uha u Beogradu nosi slušni aparat, a od posledica bolesti koju je preležao u detinjstvu, ruke su mu značajno onesposobljene, pa kako kaže, sa godinama sve teže funkcioniše.

„Dok sam bio mlađi, nekako sam se i borio, radio sam do 2002. godine u pogonu Tekstilnog kombinata ovde u Kamenoj Gori, borio sam se i da obdržim domaćinstvo, starao se o nepokretnoj majci, ali sada je sve teže. Šta god da uzmem u ruke da uradim, samo ispada”, priča Rade.

Do njegove kuće stiže se zemljnim putem dužine oko 800 metara, koji se odvaja od glavnog i tuda je najbezbednije preći peške, ali kad padne sneg i to je nemoguće.

“Snega se plašim najviše, ne može se lako prići kući, a kad naveje ja samo gledam u krov i plafon i čekam kad će da se sruši. Krovna konstrukcija je propala skroz, rogovi, podrožnjaače su truli, a crepovi oštećeni, živ nisam kad dune jači vetar, a o snegu da vam i ne pričam”, jada se Rade.

Morao je kaže da u sobu postavi grede koje podupiru plafon da bi koliko – toliko smanjio opasnost od propadanja, ali zbog prokišnjavanja stalno opada malter, pa ga često grudva otpala sa plafona i probudi, posle toga, veli Rade, nema spavanja.

Ovj Kamenogorac skoro u potpunosti zavisi od drugih, a prvi komšija mu je na kilometar udaljenosti.

„Ne mogu da grešim dušu, pomažu me komšije, doteraju stočnu hranu, kupe mi lekove i nešto od hrane”, kaže Rade koji nema nikakva primanja, sva imovina mu je jedna krava i stari voćnjak.

Predsednik MZ Kamena Gora Živko Kijanović kaže da je Rade zaista u teškoj situaciji i da bi mu pomoć dobrodošla.

„Najpreče je da mu se popravi krov i plafon, mi bismo se ovde organizovali da mu to uradimo, samo kad bi neko human mogao da donira građevinski materijal i crep”, kaže Kijanović, koji za ovog čoveka ima samo reči hvale.