Dok je Drugi svetski rat besneo Evropom i Azijom, bivši američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt iskoristio je da u njegovom, sada poznatom, obraćanju američkom kongresu opiše "Četiri slobode" Amerikancima, u svrhu dočaravanja šta da očekuju od njihovog političkog i ekonomskog sistema: slobodu govora, slobodu obožavanja, slobodu želje, i slobodu od straha.

On je tvrdio da američko društvo treba da obezbedi "jednakost šansi za mlade i druge; posao za one koji su sposobni da rade; bezbednost za one kojima je potrebna; kraj privilegija za malobrojne; očuvanje civilnih sloboda za sve; uživanje u plodovima naučnog napretka u širokom i konstantno poboljšavajućem standardu života."

Čak osam godina posle Ruzveltovog predloga, lideri na Zapadnom Balkanu inicirali su "novi dil" za ekonomsku integraciju regiona: "Zapadno-balkanska inicijativa četiri slobode", koja ima za cilj da zadovolji ista univerzalna prava i ubrza pristupanje regiona Evropskoj uniji (EU).

1990. godine, bivša Jugoslavija se raspala u seriju tragičnih konflikata koji su obuhvatili skoro svaku zemlju na ovom području na jedan ili drugi način. Dvadeset godina kasnije, zemlje Zapanog Balkana došle su do zajedničke pozicije da im regionalna ekonomska može pomoći da efikasnije izađu u susret potrebama građana i njihovim očekivanjima kada je u pitanju bolji životni standard, kao i da zadovolje kolektivnu težnju svih zemalja pristupu EU.

Da bi demonstrirale njihovu spremnost za ispunjenje svih odgovornosti koje su povezane sa punopravnim članstvom u najvećem svetskom tržištu, zemlje regiona su lansirale "Zapadno-balkansku inicijativu četiri slobode" radi ukljanjanja svih barijera intra-regionalne trgovine, putovanja, i prometa radne snage. Iako nije identična Ruzveltovim planovima, ovaj projekat teži da obezbedi isti rezultat mira i prosperiteta kroz slobodu, šansu, i rast.

Inicijativa je lansirana u oktobru 2019 kao zajednička platforma tri zemlje zapadnog Balkana - Albanije, Srbije i Severne Makedonije - radi proširenja slobodnog kretanja ljudi, dobara, kapitala, i usluga. Ostatak zemalja na tom području - Crna Gora, BIH, i Kosovo - su pozvane da se pridruže, što je vitalno da bi projekat bio stvarno uspešan.

Privredne komore regiona, koje predstavljaju 350,000 firmi, zagovaraju i promovišu godinama okosnicu ekonomske integracije. 2017. godine one su uspostavile "Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana", spajajući šest privrednih komora i stvarajući platformu koja će govoriti u ime biznis zajednice ovog regiona jednim glasom.

Svaka ekonomija ponaosob je previše mala da bi uspela sama za sebe u visoko konkurentnom globalnom tržištu - Srbija, najveće tržište, ima samo 7 miliona ljudi. Poboljšanje kolaboracije i sklapanje partnerstava sa regionom i trećim tržištima će rezultirati rastom, poboljšanoj vladavini prava, otvorenijim vladinim institucijama, i većoj transparentnosti. Simultano će pomoći zemljama regiona da ispune formalne kriterijume pridruživanja EU, pogotovo kada su u pitanju dobrosusedski odnosi, i pozicioniraju Zapadnog Balkana kao jednu od najbrže rastućih i najdinamičniijih oblasti na svetu.

Sve zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa istim izazovima. Moraju da poboljšaju sektor obrazovanja, nastave sa zdravstvenim reformama, poboljšaju zapošljavanje, preokrenu odliv mozgova, i razviju osnovnu infrastrukturu. Ovi zajednički izazovi zahtevaju zajednička rešenja, koja jedino mogu biti uspešno primenjena ako ceo region dela u skladu. Dok jedan broj sporova istrajava na Zapadnom Balkanu, naime dijalog Srbije i Kosova i interne tenzije sa BIH, postoji ipak mnogo više što nas spaja nego što nas razdvaja.

Kreiranje zajedničkog tržišta će pojačati i proširiti ove veze, istovetnosti, i zajedničke interese. Ali, da bi ovo bilo uspešno u globalnoj ekonomiji, direktne investicije su potrebne, kako od strane velikih multinacionalnih kompanija, tako i od regionalnih i domaćih igrača. Štaviše, kao dodatak poboljšanju biznis klime, biće neophodno za zajedničko tržište da se strateški priđe razvoju obima ekonomije, tako što će povećati kvalitet proizvodnog kapaciteta i ljudskog kapitala u okviru individualnih ekonomija.

Biznis zajednice ovog regiona sarađuju radi de facto saveza sa političkim liderima o deljenju odgovornosti za budućnost regiona i ostvarenju opipljivih rezultata radi unapređenja života građana. Ali proces ekonomske integracije ovog regiona ne može biti u potpunosti uspešan i maksimizirati potencijal samo na podršci lokalnih vlada i biznis lidera. Pre, internacionalna zajednica, vođena SAD i EU, mora obezbediti političku, ekonomsku, tehničku i generalnu podršku "Inicijativi četiri slobode" koja dopunjuje druge brojne napore u regionu, večinom vođene od strane EU i institucija koje ta zemlja finansira.

"Incijativa četiri slobode" oslikava zrelost političkih lidera u ovom delu Evrope i njihovu sposobnost da se uzdignu iznad nacionalnog nivoa i stvore ideje koje će unaprediti dobrobit naroda. Ako se za njom teži na inkluzivan način, tako da obuhvati ceo region, i ako je podržana od strane SAD i EU, ova inicijativa će cementirati dugotrajni prosperitet i mir na Zapadnom Balkanu.

Kako je Ruzvelt zaključio u svom gorepomenutom govoru: "Naša snaga je u našoj jedinstvenoj svrsi", i ovo jedinstvo će omogićiti mir i prosperitet za nacije u regionu.