Zbog čega je širenje korona virusa imalo toliki uticaj na ekonomiju?

Izbijanje koronavirusa uticalo je na naše živote na mnogo načina. Od ograničenja kretanja, do zaključavanja koja su zatvorila mnoga preduzeća. 

Očekuje se da ova kriza i njene posledice po svet mogu biti daleko veće od onih koje je izazvala svetska finansijska kriza 2008. godine.

Kako se korona širi po svetu, tako problemi sa kojima se suočava globalna ekonomija postaju sve veći.

Globalizacijom može lakše da se objasni zašto je skoro svaka veća fabrika automobila zaustavila proizvodnju - one zavise od prodaje i komponenti iz svih delova sveta. Kad su oba presušila, prosto su stali sa pravljenjem kola.

Jedan on takođe poznatih primera kao je korona uticala na ekonomiju, jeste činjenica da je cena nafte pala za neverovatnuh 21 odsto!

Usled globalizacije i ogromne povezanosti svetske ekonomije, probleme u Kini osetiće kompanije širom sveta, a Evropa nikako nije izuzetak.

Sličan haos nastao je i na berzama u Aziji i Evropi. Nemački DAX je u minusu 6,7 odsto, francuski CAC 40 pao je 6,6 odsto, dok je britanski FTSE 100 u crvenom 7,3 odsto.

Južna Koreja se ističe, budući da poslovne aktivnosti nisu bile u potpunosti zaustavljene, pa stoga i njihova ekonomija nije bila ozbiljno pogođena.

Pored toga, imamo i problem što se tiče radne snage. Postojalo od početka jedno veoma bitno pravilo, a to je da se radnici tokom pandemije NE SMEJU otpuštati. Naravno, bilo je i onih koji to pravilo nisu poštovali, pa su mnogi ljudi ostajali bez posla. Samim tim se dolazi do ovoga. Manjak radne snage dolazi do manje proizvodnje koja se na kraju završava sa malom prodajom.

Takođe, problem u ekonomiji nije samo to što fabrike ne rade ili što ljudi dobijaju otkaze. Ona utiče i na škole.

Prisilno zatvaranje škola za većinu učenika  značilo je da su mnogi roditelji imali dodatne odgovornosti za brigu o deci. Kao rezultat toga, mnogi možda nisu mogli raditi jednako ili produktivno kao što su nekada ranije dok nije izbila pandemija.

Virus je uticao i na veliku potrošnju. Na osnovu jednog istraživanja u Americi, osam posto ispitanika je reklo da troši mnogo više novca na osniovne namirnice, nego što su ranije, pre korone. Međutim, dva posto ispitanika je reklo da troši mnogo manje nego što su ranije, iz straha da ne ostanu u potpunosti bez novca ako dođe do nagle ekonomske krize.

Pojava korona virusa, ozbiljno je uzdrmala svetsku ekonomiju. Prvo se pojavila panika, koja je dalje pokrenula neizvesnost, što je konačno dovelo do ekonomske krize za koju niko trenutno ne može reći koliko će dugo trajati.

Neki pritom procenjuju da nakon ove krize svetska privreda više neće biti ista. Ipak, previše je rano za detaljnija predviđanja koja ne mogu da odgovore na i dalje goruće pitanje – koliko će ljudi dobiti virus i koliko će života COVID-19 odneti.