"Polako ga spuštajte" molio je deda grobare koji su mali beli sanduk spuštali u raku na groblju u selu Radičević kod Bečeja u kom je bilo telo dvogodišnjeg Filipa V. Dečak je nastradao u blizini svoje kuće u ponedeljak kada ga je kvadom na ulici u selu pregazio meštanin Igor B. (34). Malog Filipa na večni počinak ispratili brojni rođaci, prijatelji, ali i mnogobrojne komšije.

Niko nije od prisutnih nije ostao imun kada su beli kovčeg izneli iz kapele uz zvuke violine. Neutešni roditellji slomljeni od bola i tuge ni reč nisu mogli da izuste, dok su kratak govor ispred kapele održali rođaci.

- Svi smo se radovali i veselili tvom rođenju. Gledali smo te kako rasteš i igraš se u dvorištu sa starijim bratom. Uvek nasmejan i veseo. Tuga je zakucala na vrata tvojih roditelja. Odlaziš nam kao anđeo, srešćemo se na drugom svetu - rekao je govornik.

Tužilaštvo: Pritvor za vozača kvada

Igor B. saslušan je prekjuče u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju, zbog nesreće u kojoj je mališan stradao.

- On je izneo odbranu, a posle saslušanja mu je sudija za prethodni postupak odredio pritvor do 30 dana. Igoru B. na teret se stavlja teško delo protiv bezbednosti saobraćaja,za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora - kazao je izvor. 

Prisutnima se na groblju obratio i stariji kum mališana koji u suzama nije krio razočarenje što sveštenik nije došao da održi opelo.

- Nismo stigli da ga krstimo, prerano nas je napustio, ali pitam se šta je ova mala duša zgrešila da na onaj svet ode bez opela - jecao je nesrećni čovek. U trenutku kada je kovčeg spuštan u raku iznemogla od bola i tuge majka je sela na zemlju. Promuklim glasom dozivala je svoje dete, ali odgovora nije bilo...

Podsetimo, Filip je poginuo je kada je na njega, naočigled roditelja, kvadom naleteo Igor B. (34). Dečak je od siline udarca leteo 15 metara i od teških povreda preminuo je u bolnici, a Igor, koji je inače nepokretan, uhapšen je.

Igor B. je više od 20 godina invalid otkada se u osnovnoj školi razboleo, a o njemu meštani kažu da je dobar mladić.

- Roditelji su mu kupovali kvadove jer nije imao snage da se sam kreće. Oni su mu mnogo značili i često se slikao pored njih i vozio se po selu. Nekada je bio predsednik mesne kancelarije u Radičeviću - pričali su meštani.