Solidarnost je ključni pojam - u temeljima je želje koja je prethodila stvaranju EU, u temeljima je EU, podsetio je prvi čovek EK i na takvu, evropsku solidarnost se poziva kada govori o proširenju EU na Zapadni Balkan.

"U ime solidarnosti ćemo jednog dana poželeti dobrodošlicu novim partnerima sa Zapadnog Balkana. Balkanu je dramatično potrebna evropska perspektiva, jer - u suprotnom - postoji rizik da ponovo proživljava sve teskoće i tragedije. Treba nam dakle, želja da ostanemo verni duhu solidarnosti, koji je karakterisao evropsku istoriju i stvaranje EU".

Za predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija proširenje za Zapadni Balkan ima još jednu, važnu dimenziju - bezbednost, borbu protiv terorizma. On zato insistira da Zapadni Balkan i evropske perspektive regionu, koje će biti osnažene na skorom samitu u Sofiji, budu deo rešenja zajedničke, evropske bezbjednosti.

"Očekuje nas samit u Sofiji i želimo da ubrzamo proces pridruženja. Međutim, moramo da činimo više na spoljnim granicama, a Balkan je tu do nas, nastojimo da razgovaramo sa predstavnicima muslimanske populacije, na primer u BiH, i da iskoristimo činjenicu njihovog zajedničkog života sa pravoslavnom i katoličkom populacijom. Moramo da radimo mnogo na Balkanu i moja, kao i nedavna poseta Tuska, Junkera i ostalih evropskih lidera regionu pokazuju koliko možemo i treba da činimo u tom delu Evrope, koji je veoma blizu EU i gde su i države-kandidati za evropsko članstvo. Nikako ne smemo da umanjimo našu pažnju prema Zapadnom Balkanu", zaključio je Tajani.

Pripreme evropske strane za samit u Sofiji, planiran za 17. maj se, očigledno, užurbano vode a sve češće pominjanje Zapadnog Balkana, kao što je danas bio slučaj, u kontekstu budućnosti EU, daje razloga za uverenje da Evropljani misle ozbiljno kada govore o evropskoj budućnosti regiona. Da li je isti slučaj sa njihovim partnerima sa Zapadnog Balkana, drugo je pitanje...