U četvrtak u poslepodnevnim satima iznenada je, usled zatajenja srca, u 58. godini preminuo direktor Doma zdravlja Tomislavgrad doc. dr. Ivan Bagarić.

Bagarić je rođen u Mesihovini kod Tomislavgrada, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Medicinu je završio na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Magistrirao je na temu ''Medicinska služba Hrvatkog veća odbrane kao model organizacije ratnog zdravstva'' na Medicinskom fakultetu u Zagrebu.

POTRESNA ISPOVEST MAJKE MALOG ALEKSE, ŽRTVE VRŠNJAČKOG NASILJA "Samo da ti javim da sam živa, ubraću one majske trešnje koje si voleo..."

Doktorirao je na temu ''Kvaliteta zdravstvene brige nakon primarne artroplastike kuka'' na Medicinskom fakultetu u Splitu.

Pročitajte još:

DA LI JE OVO MOGUĆE U MAJU MESECU? Danas kiša, ali to nije ništa u odnosu na ono što nas čeka u ponedeljak!

VI ĆETE IZDRŽATI, ALI SRBIJA NEĆE General Pavković iz zatvora otkrio tajnu povlačenja sa Kosova i poslednje Miloševićeve reči - Delili smo hleb sa Albancima, napali nas tokom pregovora... Opet će biti RATA!

RAZOTKRIVENO KO STOJI IZA NAPADA NA VUČIĆA I DODIKA Premijer strane države pokušava da zavlada Kosovom i ujedini Albance - Sprema PAKLENE DANE za Srbe!

 

Bagarić se politički aktivirao u samom početku demokratskih promena (ranije nije bio politički angažiovan) pa je bio učesnik prvog sabora HDZ-a. Iste godine je na prvim slobodnim višestranačkim izborima izabran za zastupnika u Parlament BiH (Veće općina), a kasnije 1995. i u Parlament Ustavotvorne skupštine BiH.

Za vreme rata bio je komandant ratnog zdravstva (načelnik Glavnog sanitetskog stožera HVO-a).

Posebno se s kolegama dr. Ivanom Šarcem, dr. Radoslavom Juriljem, dr. Tonijem Kolakom, dr. Jadrankom Barišićem, dr. Tugomirom Gverićem, dr. Markom Radošem i drugima istaknuo u organizaciji ratnih bolnica širom BiH te humanitarnom radu kada je s prof. dr. Slobodanom Langom, Antom Damjanovićem i Brankom Čulom pokrenuo humanitarni konvoj "Beli put" za Srednju Bosnu, kada je dopremljena pomoć enklavi i narodu u Lašvanskoj dolini.

Bagarić je pokrenuo gradnju bolnice u Novoj Biloj.

Takođe, s Ivanom Šarcem, Slobodanom Langom, Andrijom Hebrangom, Jurajem Njavrom, Ivicom Kostovićem i drugima pokrenuo je osnivanje Medicinskog fakulteta u Mostaru i kasnije bio jedan od matičara fakulteta.

Godine 2003. izabran je u Hrvatski sabor, gde je obavljao dužnost poslanika u dva mandata (2003. - 2011.).

Njegovim zaslugama Vlada Republike Hrvatske u vreme Ive Sanadera izdvojila sredstva za dovršetak izgradnje glavne zgrade Univerzitetske kliničke bolnice u Mostaru te sredstva (300 miliona kuna) za izgradnju univerzitetskog kampusa u Mostaru. Bagarić je bio zaslužan i za potpisivanje međudržavnog sporazuma između RH i BiH kojim je rešen status stradalnika, poginulih, ranjenih i zarobljenih pripadnika HVO-a.

Kasnije je za vreme Vlade Jadranke Kosor pokrenuo donošenje Strategije i Zakona o odnosima RH i Hrvata izvan RH te Deklaracije o podršci hrvatskom narodu u BiH i BiH na putu u EU. Kao posledica pomenute strategije i zakona, organizovana je Državna kancelarija za Hrvate van RH (kao operativno telo Vlade RH) i Veće za Hrvate van RH (savetodavno telo Vlade RH).

Na parlamentarnim izborima 2011. nije ušao u Sabor, nakon čega je imenovan direktorom Doma zdravlja u Tomislavgradu, gde ga je i smrt zatekla.