Putin je uznemiren, menja središte fokusa, novi sukob mu je sada mnogo važniji

Ruski predsednik Vladimir Putin pozabavio se sukobom Jermenije i Azerbejdžana, a o situaciji na granici te dve zemlje razgovarao je sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije.

Prema rečima portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova, Moskva je izuzetno zabrinuta zbog eskalacije koja je i dalje aktuelna, a tokom razgovora je naglašeno da je krajnje neophodno da strane obezbede primirje, kao i da je Rusija spremna da istupi kao posrednik.

Oružani sukobi na jermensko-azerbejdžanskoj granici započeli su 12. jula.

Brojne zemlje i međunarodne organizacije pokazale su zabrinutost zbog sukoba Azerbejdžana i Jermenije i pozvale strane na dijalog. S tim u vezi, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pozvao je ranije Baku i Jerevan na momentalni prekid vatre i da pokažu suzdržanost imajući u vidu preuzete obaveze.

Istorija sukoba između Azerbejdžana i Jermenije seže u daleku 1988. godinu, kada je autonomna oblast Nagorno-Karabah (NKAO) objavio o izlasku iz Azerbejdžanske SSR.

U septembru 1991. godine u centru ove oblasti u Stepankerteu objavljeno je o uspostavljanju Nagorno-Karabahske Republike (NKR).

Da podsetimo, Rusija uvek nastoji da suzbije i reši svaki konflikt u svom "bliskom inostranstvu" u koje spadaju sve regije i države na Kavkazu - milom ili silom. Isto tako, Putin će nastojati da posreduje između Jermenije i Azerbejdžana i da se ova predstava neprijateljstava barem za sada što pre zaustavi, ako ne i zaboravi, jer je u opštem interesu za ceo region.

Da ne pričamo o tome šta i koliko Jermeniji i Azerbejdžanu znači Rusija.

Rusija učestvuje zvanično i u odbrani Sirije od 2015. godine i to na poziv tamošnjih vlasti, a nezvanično podržava i gaji naklonost prema Kalifi Haftaru i snagama LNA u Libiji. Moskva sigurno neće odustati od toga da prati šta se dešava u ove dve arapske države koje zapljuskuju talasi Sredozemnog mora, a kamoli da prepusti da se situacija otrgne kontroli na Kavkazu.