Ovo su najveći monstrumu u modernoj povijesti. Počinili su masovna ubistva i u samo u jednom danu ubili najmanje 20 ljudi, piše hrvatski portal 24 sata.

Džordž Henard je 16.oktobra 1991. godine u Teksasu ubio 23 ljudi, a 27 ih je ranio. U vreme masakra Džordže je imao 35 godina. Bio je nezaposlen i vrlo ljut, a svoju je mržnju izražavao najviše prema ženama i nacionalnim manjinama. U restoran u kojem je bilo oko 140 ljudi uletio je automobilom. Izašao je iz auta i pucao iz dva pištolja. Neke je ljude ubio jednim pucnjem u glavu.

Henard je pištolje punio najmanje tri puta pre nego je pobegao u WC posle kratke razmene vatre s policijom. Policija ga je ranila ček četiri puta, a onda je Henard pucao sebi u glavu. Od 23 ubijenih 14 su bile žene. Među ranjenima većina su bile žene.

Pre nego što je pucao u njih, Henard je ženama govorio da su k.... Njegov bivši cimer kasnije je rekao policiji da je Henard mrzeo žene, ali i Afroamerikance, Latinoamerikance i homoseksualce. Žene je nazivao zmijama. Često ih je ponižavao, a pogotovo nakon svađa s majkom.

Baruh Goldstajn (38) je bio verski ekstremista i masovni ubica. U Hebronu je 1994. godine ubio 29 Palestinaca i ranio 125. Nasmrt su ga pretukli oni koji su preživeli masakr. Izraelska vlada je osudila napad i zabranila je Izraelcima da ulaze u područja naseljena Palestincima u Hebronu, ali se i brutalno svetila za napade koje su Palestinci izveli kao odmazdu za ovaj masakr.

Goldštajn je rođen u SAD-u, a u Izrael je migrirao 1983. godine. Prvo je radio kao fizičar u obrambenim snagama, a kasnije i kao lekar. Nije hteo da pomaže Arapima čak ni onima koji su služili u izraelskoj obrani. Bavio se i politikom i nosio je žutu zvezdu na kojoj je pisalo "Jude".

Tokom praznika Purim ušao je u džamiju u vojnoj uniformi i počeo da pucati. U napadu je ubio i petero Izraelaca. Izrael je klasifikovao napad kao kriminalno delo usamljenog ubice. Neki Izraelci su Goldstajna slavili kao junaka.

Mucu Toi (21) iz Japana ubio je 30 ljudi među kojima i svoju baku. Povredio je još troje ljudi, a onda se ubio pucnjem u glavu. Toi je 1938. godine u selu Kamo ubio baku (76) kojoj je odrubio glavu sekirom. Gurnuo je svetlo u njenu glavu i s njom je ulazio u kuće ostalih meštana.

Ubio je 29 komšija, 27 je na mestu ostalo mrtvo, a ostali su umrli narednih dana. Koristio je pušku, mač i sekiru. Ubio je gotovo polovinu ljudi koji su živeli u tom selu.

Toi je ostao bez roditelja dok je bio beba. Roditelji su mu umrli od tuberkuloze. Njega i sestru je odgajala baka. Sestra mu se udala 1934. godine i posle toga je postao povučen. Kasnije su pronašli oproštajno pismo u kojem je naveo da je oboleo od tuberkuloze i da su ga devojke zbog toga odbijale. Napisao je i da su ga komšije vređale pa se odlučio da se svima osvetiti. Baku je ubio jer je smatrao da bi, da je ostala živa, morala nositi stigmu i živeti sa sramotom.

Kampo Elias Delgado (52) je ubio 29 ljudi i ranio 12 u luksuznom restoranu u Bogoti. Ubila ga je policija. Imao je revolver i nož.

Delgado je kao dete video kako je otac počinio samoubistvo, a celi je život za to krivio majku. Služio je u američkoj vojsci i bio je u ratu u Vijetnamu. Vratio se u Bogotu. Nakon rata postao je čudan i povučen. Godine 1986. je krenuo u krvavi pohod. Najpre je ubijao po zgradi u kojoj je stanovao. Ubio je i svoju majku.

Uveče je otišao u restoran u kome je naručio crno vino i špagete bolonjeze. Pojeo je obrok, prelistao američke novine i platio račun. Počeo je da pije votku. Dva stana nakon što je stigao u restoran počeo je da puca. Obećao je da neće ubiti ni jedno dete, ali slučajno je ubio šestogodišnju devojčicu.

Čo Seung-hui (23) iz Južne Koreje ubio je 2007. godine 32 ljudi i ranio ih 17. Bio je naoružan poluautomatskim pištoljima i pucao je na univerzitetu u Virginiji. Šestero ljudi je skočilo kroz prozor i uspelo da pobegne. Čo je bio student na univerzoitrtu, a kada je stigla policija i ušla na fakultet Čo se ubio.

Čo je rođen u Južnoj Koreji, a kada je imao osam godina njegova se porodica preselila u SAD. U srednjoj školi su mu dijagnostikovali anksioznost i depresiju. Primao je terapiju i dobijao posebnu pomoć u učenju. Poslednje dve godine dok je bio na fakultetu počeo je da se nenormalno ponaša i bio je nasilan što je izazvalo zabrinutost kod njegovih učitelja i kolega.

Ahmed Ibragimov je masovni ubojica koji je ubio najmanje 34 Rusa u selu Mikenskaja u Čečeniji. Ljude je ubio 8. oktobra 1999. godine. Posle napada je pobegao. Uhvatili su ga za dva dana i predali rodbini žrtava. Oni su ga javno linčovali.

Ibragimov je bio rođen 1956. godine. Nakon propasti SSSR-a bio je vozač, vodio je malu trgovinu i radio je kao poštar. Imao je brata koji je bio ubijen u Prvom čečenskom ratu. U avgustu 1999. godine počeo je Drugi čečenski rat. 8. oktobra počela je bitka između čečenskih pobunjenika i ruske armije na području Mikenskaje.

Kada su napadi prestali, ljudi su izašli iz svojih kuća. Ahmed im je prišao i počeo je pucati iz kalašnjikova. Navodno je bio pijan. Hodao je selom i ubijao Ruse. Ako bi nekoga ranio, ubio bi ga metkom u glavu. Ubio je ljude između 10 i 89 godina. Kada je ostao bez municije, pobegao je.

- Rusi su ubijali Čečene pa ja sad ubijam Ruse - rekao je Ibragimov. Izveštaji o tome koliko je ljudi ubio razlikuju se. Neki su mediji navodili da je ubio 39, neki 41 čoveka. Prema pojedinim izveštajima ubio je 42 Rusa i pet Čečena.

Martin Brajant (49), masovni ubica iz Australije, ubio je 35 ljudi i ranio ih 23. Napad je izveo 1996. godine. Trenutno služi 35 doživotnih kazni zatvora plus 1.035 godina bez mogućnosti pomilovanja.

Roditelji su imali s njim problema dok je još bio dete. Bio je "drugačiji". Često se distancirao od stvarnosti i bio je bezosećajan. Bio je nasilan, a druga su ga deca mobingovala. Mučio je životinje. Kasnije su mu ustanovili nizak koeficijent inteligencije i pohađao je specijalne škole. Lekari su mu dijagnostikovali niz psihičkih poremećaja.

Napad u gradu Port Artur u Tasmaniji izveo je kako bi ga "svet po nečemu zapamtio". Bio je vrlo frustriran i ljut zbog društvene izolacije. Među ubijenima su bila i deca. U zatvoru je pokušao samoubistvo. Od 2015. nalazi se u strogo čuvanom zatvoru.

Viljam Unek (28) je američki policajac i masovni ubica koji je ubio 57 ljudi u dva odvojena napada koji su bili u razmaku od tri godine. Unek je radio kao policijski stražar u nekadašnjem Belgijskom Kongu. Prvo masovno ubistvo počinio je 1. januara 1954. godine kada je ubio 21 čoveka i ranio velikibroj. Napao ih je sekirom, a napad je izveo za sat i po. Potom je pobegao.

Uzeo je lažni identitet i počeo novi život. Drugi masakr je napravio 11. februara 1957. godine Bio je naoružan sekirom i puškom. Ubijao je ljude u gradu Mvanza u Tanzaniji. Ušao je u nekoliko kuća i ubio ljude koje je zatekao u njima. Ubijao je muškarce, žene i decu.

Ubio je ukupno 36 ljudi među kojima navodno i svoju ženu. Obukao je uniformu jedne žrtve i pobegao. Tražili su ga i raspisali nagradu od 350 dolara. Prošlo je nekoliko dana dok se Unek nije pojavio u kući muškarca imena Imumbu ben Ikumu. Tražio je hranu. Ikumu je pozvao policiju koja mu je rekla da im se javi sledeći put kada Unek dođe. Sledeći dan kada je Unek došao, Ikumu je ženu poslao u policiju. Razgovorom ga je zadržao gotovo dva sata. Kada je policija došla, zapalila je kuću. Unek je pobegao, ali je kasnije umro od povreda u bolnici.

Vu Bum-Kon imao je 27 godina kada je počinio samoubistvo. Ovaj masovni ubojica iz Južne Koreje ubio je 56 ljudi i ranio ih 35. Vu je takođe bio policajac. U aprilu 1982. godine se posvađao s majkom svoje devojke. Razljutio se jer ga je probudila. Vu je posle svađe otišao u policijsku stanicu na posao.

Puno je popio i uveče se vratio kući. Istukao je devojku i porazbijao nameštaj. Naoružao se i otišao je u poštu gde je ubio svoje prve žrtve. Kasnije je ulazio u kuće i ubijao stanare. Njegova je devojka posle pokolja rekla policiji da je Vu patio od kompleksa manje vrednosti i da su mu smetali komentari komšija koji su im prigovarali zato što žive zajedno, a nisu se venčali.

 

Anders Behring Breivik (37) najbrutalniji je masovni ubica. On je u julu 2011. godine ubio 77 ljudi i ranio ih 319. Breivik je osuđen na 21 godinu zatvora, što je i maksimalna kazna u Norveškoj, za aktiviranje bombe u blizini sedišta vlade u Oslu gde je poginulo osam osoba, a potom za pucanje po grupi mladih na ostrvu Utoja gde je bilo još 69 ljudi.

Presuda ga nije previše pogodila i rekao je kako mu je žao što je uspeo da ubije samo 77 ljudi. Nakon što je tim specijalaca stigao na ostrvo, Brejvik se predao bez otpora. Zločin je planirao devet godina. Šest sati pre pokolja na Jutjubu je objavio propagandni film, a ostavio je i manifest od 1.516 stranica na kojma objašnjava plan i ideju da "do 2083. godine Evropa opet bude etnički čista".

Objasnio je da je član templarske organizacije koja se bori za “belu dobrobit” te da mnogim obiteljima, socijalistima i multikulturalnima mora naneti bol tako da ubije njihovu decu kako bi odbranio norveški način života. On je tvrdio da je spasitelj, koji će pokrenuti rat, da bi za 70 godina Evropa opet mogla mirno disati.