Staniju je najviše zanimalo koje je najsurovije delo koje je uradio, pa je Kristijan otvorio dušu i rekao da je morao da brani svoju čast i čast svoga oca.

- Pucao sam u nogu i otkinuo sam mu nogu kratežom. Pokušao da se izmirim, jer sam bio maloletnik, ali su oni i dalje, hteli su da mi se osvete. Vesko se obesio, a drugog je u Atini ubio jedan naš poznanik zbog žene. Dve muve sudbinski, a da ja nisam morao da kaljam svoju dušu. U tim prostorijama je bilo nekoliko litara krvi. Nikada neću zaboravi krik tih nabeđenih mangupa dok sam im čekićem i bajonetom mrvio kosti. Oni to jesu zaslužili, ali nije trebalo sebi da dozvolim da budem toliko surov i neumoljiv, da tako mučki na spavanju provalim u tuđ posed i uradim tako kriminalno delo. To je najgore kriminalno delo koje sam uradio u životu. Sad ubio si ovde, onde. Niti se sećam, niti sam uradio. Ne volim da mi nabaciju ubistvo, ispričao je Kristijan.

 

 

- Sigurno si očekivala da je reč o pljački. Moj najveći dobitak je bilo 5 miliona hiljada maraka. Nisam mogao da ih nosim. Kada sam seo na motor, pao sam pa sam sigurno milion izgubio na ulici dok sam išao u svoje skrovište, ispričao je Kristijan Staniji.