Božić je spasenje za sve nas!

U zagrljaju najmilijih, supruga Nebojše Pajkića, ćerke Vile i sina Lava, osmeh ne silazi sa lica ove hrabre žene, koja je odlučna u borbi za ozdravljenje.

Dok uz Badnjak, pšenicu i sveću lome česnicu, stanom u ušuškanom delu Dorćola prolama se smeh, dok kućni ljubimac Neo skakuće oko njih. Kao što hrišćanski običaji nalažu, Isidora je zamesila česnicu, iz koje je izvukla ono što joj najviše treba, a to je dren, koji simbolizuje zdravlje. U komadu pogače gospodina Pajkića našao se simbol glave kuće, dok će najmlađa Vila biti finansijski savetnik doma, jer je dinar dospeo u njene ruke. Kukuruz, kao znak plodnosti, zagrizao je Lav.

- Spoljno obeležavanje je samo simbolika. Stradanje je celu moju porodicu naučilo pre svega koliko je važna vera, ljubav i porodica, prema tome, na ovaj dan ćemo, pre svega, zablagodariti što smo zajedno, što imamo jedni druge i što nam je dragi Bog dao život i mogućnost da kao porodica zajedno dočekamo ovaj veliki praznik. Na Božić bi pre svega trebalo pomoći nekom drugom jer tako najbolje slavimo Hristovo rođenje.

- Šta za vas predstavlja ovaj praznik?
- Čovek bez Boga za mene je ništa. Znate, kroz bolest naučite koliko ste mali i ograničeni. Rođenje Hristovo izvelo je celu civilizaciju iz mraka i donelo novu filozofiju ljubavi, koja je pre toga bila nepoznata. Zamislite ono „ko tebe kamenom, ti njega hlebom“ ili „molite se za svoje neprijatelje“ - to je preobražaj cele planete ljubavlju i to je najveća revolucija u istoriji čovečanstva, revolucija ljubavi, tako da je za mene Božić spasenje za sve nas.

- Koliki uticaj ima vera u vašoj borbi sa opakom bolešću?
- Centralni, ne samo da je to ono što me držalo kada je izgledalo da nema nade, već i hiljade molitvi drugih su mi davale snagu. Neverovatno je da neko četiri puta prolazi iskustvo najteže bolesti i bliske smrti. Tada shvatite da tu, između dva sveta, naprosto ne možete bez vere u Boga i smisao. Gospod je mogao da me uzme još pre tri godine, ali eto, iz nekog razloga trebalo je da prođem ovo čak četiri puta. Radujem se što je moja životna priča dala drugima snagu i volju. Svakog dana sretnem nekog ko mi stisne ruku i kaže: „Hvala“. To je ono što mene puni snagom i ljubavlju, nijedno stradanje nije uzaludno, sve je to samo učenje ljubavi i empatije. Mi smo danas drugi ljudi. Cela moja porodica.

- Da li se sa saznanjem da ste bolesni promenio vaš odnos prema veri i u kom smislu?
- Uvek sam verovala u Boga, iako sam se krstila tek u 21. godini jer moji roditelji, kao i mnogi iz ere socijalizma, nisu mislili da je svetotajinski deo bitan. Tako da sam sama učila, čitala teološku literaturu, ali kroz bolest sam najviše naučila o ljubavi. Imam duhovnika velikog smirenja koji mi mnogo pomaže jer čovek je mali i što pre shvatiš koliko si nemoćan bez Boga, pre ćeš zadobiti blagodat. Centralna stvar je da shvatimo da Bog od nas ne traži da se bavimo trnjem, nego cvećem, neki ljudi previše muče sebe preispitivanjem i željom da budu savršeni, pa se stalno muče i samokažnjavaju. Ako drugom čoveku ne možemo da damo ljubav, bolje da mu ništa i ne dajemo. Osuđujući drugog, stavljamo se iznad njega, činimo dvostruki greh i skrnavimo svoje biće.

- Kako Nebojša, Vila i Lav gledaju na praznike? Da li su ljuti na sudbinu, veru i zbog toga što je bolest izabrala vas?
- Nema ljutnje, ima samo velike zahvalnosti jer sam danas mnogo ispunjenija osoba nego pre bolesti. Kada sam bila zdrava i imala naizgled sve, često sam osećala tugu, depresiju i nezadovoljstvo. Danas znam da cenim ono što imam, a ne da tugujem zbog svega što nemam. Moja deca su kroz ovo iskušenje mnogo sazrela, naučila su šta su prioriteti. Zaista su postali mnogo osetljiviji prema tuđim problemima i stradanjima, a to je najvažnije, tako da smo blagodarni što smo kroz stradanje naučili o ljubavi, prijateljstvu i životnim prioritetima, ali i o tome koliko je život divan i da su duša i čisto srce jedini kapital koji čovek ima. Dobila sam toliko ljubavi od raznih ljudi da je to dovoljno za 100 života.

- Da imate moć da na jedan dan budete Božić Bata, koje mudrosti biste šapnuli vašoj porodici?
- Samo je ljubav bitna, sve ostalo je taština. I čistima je sve čisto, a prljavima sve prljavo. Sve što vidimo samo je ogledalo naše duše. Ljudi ispunjeni dobrom u svemu vide dobro, ljudi udaljeni od ljubavi samo osuđuju i svako ih nervira, dakle, sve je samo refleksija onog što je u nama. Zato pametan čovek kad je nezadovoljan zna da mora da menja sebe, a ne druge. To je ono u čemu se slažu savremena psihologija i religija. Znate, sve te priče o kancerogenosti duvana, kobasica... sve je to laž, rak se dobija od prevelike tuge i stresa. I sada su naučnici dokazali da endorfin najbolje ubija tumorne ćelije, dakle, sreća i radost ga eliminišu, a tuga priziva.

- Da ste, kao u vašoj knjizi „Sama“, imali mogućnost da se kao mala obratite ovoj Isidori sada, šta biste joj rekli?
- Da se ljubav uči! Nažalost, uče nas svašta, ali ne kako da živimo u skladu sa univerzumom i kako da volimo. Zato sam i napisala taj roman. To je udžbenik ljubavi. Većina divnih ljudi upada u greške jer ne razume zakone ljubavi i energije, volela bih da Vila i Lav nauče na vreme sve te zakonitosti jer će biti ispunjeniji ljubavlju i zahvalnošću i znaće kako da prolaze kroz iskušenja koje im život donese. Svaki život je pun iskušenja jer smo na ovoj planeti privremeno, samo da bismo se učili ljubavi.